ЗАГРЕБ – Тренд исељавања из Хрватске још није катастрофалан, уколико се упореди с другим државама након приступања Европској унији, али је забрињавајући.

 Ilustracija:  Thinkstock

„Када видимо исељавања из других држава након приступања ЕУ, када се из држава попут Пољске и Румуније иселило више милиона људи, онда хрватске бројке нису тако застрашујуће“, рекао је Драго Жупарић-Иљић са Института за миграције и народности.

Позвао се, између осталих, на податке Државног завода за статистику, према којима је у 2015. из Хрватске отишао 29.651 човек, од чега највише у Немачку (12.264), затим у Србију (3.235), Аустрију (3.208), БиХ (2.501), Швајцарску (1.572), Италију (1.288) и Словенију (507), а највише из Славоније, и то из Пожешко-славонске жупаније.

Истовремено су имали 12.000 усељених. Међутим, жале се како ти подаци нису потпуни, па је могуће да је исељених и више.

На пример, немачка статистика указује да је хрватска статистика регистровала скоро три пута мање емиграната који су у 2015. отишли у Немачку.

Он је указао и на најновије службене немачке податке (Дас Статистисцхе Бундесамт) који показују да је задњих година број хрватских држављана који долазе на рад у Немачкој заиста знатно растао, што назначује да је исељавање из Хрватске далеко веће од оног што сугерише домаћа статистика.

У 2013. је у Немачкој број хрватских држављана порастао за 15.572, у 2014. за 21.804, а у 2015. години за чак 34.548.

Повећање је драстично у односу на оно које је било 2011. и 2012. године, када се број придошлица с хрватским држављанством кретао тек око неколико хиљада годишње.

Очито је, дакле, да се тај скок емиграната у последње три године не може приписати само потенцијалној двострукој регистрацији, већем броју новорођених хрватских држављана на територији Немачке, већем броју миграната који имају хрватско држављанством али нису стигли из Хрватске (оне који су стигли из БиХ или Србије)…

„Можемо оправдано претпоставити да је повећање броја регистрованих странаца са хрватским држављанством у немачкој статистици од 2013. до 2015. делом и резултат отварања немачког тржишта рада за хрватске грађане по приступању Унији, а нарочито након 1. јула 2015. као и наставка тренда исељавања из Хрватске у Немачку као дестинацију“, каже Драго Жупарић-Иљић, који је тренутно ангажован као истраживач на студији о миграцији, што је пројекат немачке Фондације Фридрих Еберт.

www.novosti.rs/

Прочитај без интернета:
0 гласовa