Хрвати не желе да заврше рат против Срба

Хрвати не желе да заврше рат против Срба

-

Због чега код наших суседа у свим сегментима друштва и дан-данас влада право ратно стање. На сваком кораку у „лијепој њиховој“ атмосфера као да оружани сукоби још увелико трају

Иако је Хрватска у рату завршеном пре више од две деценије остварила вековни сан – добила државу са етнички чистом територијом, до данас није успела да изађе из ратног стања које хрватске елите негују у свим сегментима друштва.

Најновија провокација – у непосредној близини места где је у усташкој НДХ био логор Јасеновац постављена је табла на којој су исклесана имена 11 припадника Хрватских одбрамбених снага из сукоба деведесетих уз злогласни натпис „За дом спремни“.

– У Хрватској се не да рату да се заврши – овако је професор Дејан Јовић недавно описао ту атмосферу. – Нон-стоп се говори о рату, рат се слави, 20 одсто телевизијског програма посвећено је рату, много људи добија приходе повезане са статусом жртве или борца…

Саво Штрбац из „Веритаса“ каже да се то осећа у вртићима, школама, култури, цркви, породици, на улици…

– Свугде је ратна и анстисрпска пропаганда – наводи он.

Због чега хрватско друштво истрајава на овоме?

– Постоји више разлога – каже историчар Чедомир Антић. – Најважнији је да је рат који је завршен „Бљеском“ и „Олујом“ једини од 11. века, а без сумње једини у свести елите и народа у којем је Хрватска победила. Постоји ту, наравно, и прикривена мржња према верској мањини, као и комплекс малих разлика.

Прича о милитаризацији јавног простора и говора у Хрватској, према мишљењу лидера хрватских Срба Милорада Пуповца, запажа се од 2011. године и повезана је са три фактора:

– Први је ослобађајућа пресуда хрватским генералима у Хагу, други укључивање ветерана у политички и јавни живот и, трећи, кампања спајања ратова у 20. веку која има циљ да створи нову слику о Хрватској и њеној улози у 20. веку.

У томе, каже Пуповац за наш лист, учествују део политичких странака, држава и црква.

– То се шири у различите сфере друштва, не само јавног, него и институционалног простора, посебно у образовању и запошљавању, и има снажан утицај на обликовање историјског наратива, на обликовање националне свести и на демократску расправу у Хрватској – наводи Пуповац.

Саво Штрбац тврди да Хрвати кроз пропаганду желе да задрже статус жртве који им је свет доделио и да умање сопствени злочин не само током рата деведесетих, него и у НДХ.

– Све то служи да би се извршила потпуна ревизија рата и ревитализација усташтва – закључује Штрбац.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:638265-%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B5-%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0

2 гласa