Бугојно – Репортери загребачког „Јутарњег листа“ кренули су у село Чипуљић код Бугојна, како би нашли трагове и сведоке страдања породице Александра Вучића од стране усташа током Другог светског рата. Живи рођаци и комшије Срби кажу да су Вучићи протерани из овог села и да су поумирали после завршетка рата. По њима, једини који је настрадао у рату је деда Анђелко, који је погинуо 1941. године код Бањалуке.

„Питате погрешног човека, целу моју породицу убиле су усташе и сада тражите да кажем нешто похвално о једном од људи који је у најмању руку тражио добар изговор да одбрани оне који су чинили тешке злочине“, изјавио је Вучић поводом канонизације Алојзија Степинца.

Трагом ове изјаве новинари хрватског листа кренули су у село Вучићеве породице како би пронашли некога ко би могао да сведочи о злочинима. Као су испричали рођаци, комшије и мештани Чипуљића, нико од Вучићеве ближе родбине, то јест деда Анђелко, дедин брат Раде, као и о њихова деца, дакле Александров отац, стричеви и тетка, као ни њихова деца, није страдао од усташке руке.

Једини Вучић у Чипуљићу данас је Дарко Вучић, Радетов син. Његова супруга Анђелка није желела да говори о породичном стаблу, „поготово не с обзиром на лоше односе између две земље“.

Васо Трифковић, њихов 82-годишњи комшија који је одрастао с Вучићима, некада најбогатијим становницима села, испричао је за Јутарњи лист шта се дешавало у селу током рата.

Прелазак у католичанство

„Имао сам седам година када су нас све окупили, усташе, ко други, и наредили нам да скупимо злато и све вредности и да се окупимо у гимназији, јер је ту био логор. Испратили су нас у сточне вагоне и упутили према Јасеновцу. Када смо дошли тамо, рекли су нам да је логор пун и одвезли нас даље, скроз до Крагујевца. Нису нас побили, него само потерали. Ја сам у Србији завршио механичарски занат и вратио се у Бугојно. Тада заправо нико од нас није страдао. Не знам да ли је у возу било и Вучићеве родбине, али сам сигуран да никога нису убиле усташе. За Рада, Анђелковог брата, знам да је умро од срца у Горњем Вакуфу, Анђелко (Александров деда) погинуо је или је убијен 1941, али не зна се како, код Бањалуке, а други су помрли. Александрови стричеви Антоније звани Брацо, Којо и Миле, који је погинуо на мотору у саобраћајној несрећи, док је њихова сестра, Александрова тетка, умрла. Остао је заправо само Анђелко звани Бато, Александров отац. Раселило се то по свету, била су то тешка времена. Ко је имао прилику, прелазио је на католичанство, да се спаси, па су тако урадили и Вучићи, и то Анђелкова линија, значи Александрова. Не можете им замерити, таква су била времена“, ипричао је Васо.

Поред куће Дарка Вучића у Чипуљићу данас су рушевине родне куће деде Анђелка, али и викендице коју је поред куће направио Александров отац. Обе грађевине су уништене деведесетих година, вероватно од стране Хрвата, које су касније протерали Бошњаци.

Иза рушевина живи Шериф Реџић који је парцелу купио од Вучићеве тетке која је, како каже, умрла у Бијељини осамдесетих година.

„Лепо пишите о њему, није он ратни злочинац, на почетку је погрешио што је био с оним мајмуном Шешељем, али је дошао на своје, фин је човек „, каже Шериф, потврђујући наводе комшије Васе о породичном стаблу Вучићевих.

Срба било 9.000, сада их је 100

Православни свештеник из села, Славиша Ђурић, каже да су Вучићи проживели велико страдање, као и сви Срби у Чипуљићу, где их данас живи једва 100, а пре рата их је било више од 9.000. Он није могао да помогне у реконструкцији догађаја током Другог светског рата јер су током рата деведесетих нестале све црквене књиге.

„Деда Анђелко је био аџија, посетио је божји гроб у Јерусалиму, био је имућан и цењен, бавио се узгојем коња за трке. Он је убијен у једном селу крај Бањаллуке, то се претпоставља, нема записа, али будимо реални, сви ми знамо које су војске где ратовале“, прича свештеник.

Гроб деде Анђелка је на месном гробљу иза цркве, као и гробови остале Вучићеве родбине. Судећи по годиштима исписаним на споменицима породице Вучић, сви су доживели старост, бака Драгица, Анђелкова супруга, умрла је 1992, стриц Миле погинуо је 1964. године, даљња родбина; Петра 1976, Радослава 1984, Вишња 1991. године…

Јутарњи.хр

www.vaseljenska.com/vesti/hrvati-otkrivaju-vuciceve-prevare-gde-su-ti-preci-koje-su-ubile-ustase/

Прочитај без интернета:
1 глас