ВИШЕ од 400 зграда, одмаралишта и летовалишта српских предузећа Хрватска је конфисковала на основу уредбе Владе из 1991. и до данас их није вратила. Хрвати признају да су узели 318 објеката. Међу њима је и хотел „Дубравка“ у Башкој Води, некада ексклузивно летовалиште југословенске обавештајне службе. Вредне некретнине дате су на располагање Хрватском фонду за приватизацију и највећи део је у међувремену продат.

Српске фирме сада воде или маратонске поступке пред хрватским правосуђем, у старту осуђене на пропаст, или им хрватски референти одбијају представке у Стразбуру „као недопустиве“. На макарској ривијери подржављен је 21 објекат на 95.000 квадрата, међу којима и поменута „Дубравка“. До 1992. власник у земљишним књигама био је Казнено-поправни дом Сремска Митровица. Земљиште и објекте на 8.000 квадрата ХФП је продао „Ина-туризму“, а они Имоћанину Вељку Ђузелу.

Проблеме има и некадашњи зрењанински гигант „Серво Михаљ“. Велико одмаралиште у Промајни припадало је угоститељском предузећу „Војводина“, у његовом саставу. Пошто га је Хрватска одузела, од Фонда за приватизацију га је прво купио Маринко Бобан, отац фудбалера Звонимира Бобана, и препродао Томиславу и Ивану Дукићу, из Томиславграда. Мада у стечају, менаџмент „Серво Михаља“ не одустаје од борбе. Недавно су се обратили и Опћинском државном одвјетништву у Макарској, позивајући се на анекс Г споразума о сукцесији. Одговорено им је да споразум не важи док Србија и Хрватска не донесу акте којима ће прописати поступак враћања имовине. Правници у Србији ово, наравно, демантују.

Листа одузетих одмаралишта је подугачка: „Авала“ у Тучепима, књижена на београдски ГСП, после продаје Младену Галићу, 1994. године, претворена је у хотел „Лаурентум“ највише категорије. У Брелима, Град Београд имао је шест вила у којима је летовао политички врх, а које су национализоване од предратне српске грађанске класе. У Шојатовој вили летовао је и Тито, а продата је предузетнику Анти Жужулу.

ХРВАТСКИ НОГОМЕТНИ САВЕЗ У „ГЕНЕКСУ“
СЕДИШТЕ Пучког правобранитеља Хрватске, у Загребу, дуго се налазило у пословним просторијама „Прогреса“, а „Генексова“ зграда у Русановој 13, у Загребу, од почетка „домовинског рата“ променила је више власника. На крају је припала Хрватском ногометном савезу.

Према проценама, НИС је у Хрватској имао имовину вредну преко пола милијарде евра. „Карнекс“ из Врбаса имао је зграду представништва у Сплиту, „Индустрија меса Чока“ у Загребу и Ријеци, суботички „29. новембар“ у Загребу, Пули и Ријеци, новосадска „Неопланта“ у Сплиту и Ријеци, а „Житко“ из Бачке Тополе у Карловцу.

Предузећа из Војводине имала су одмаралишта у чак 18 градова: „Електровојводина“ хотел „Авала“ у Ровињу, „Беочинска фабрика цемента“ вилу у Дубровнику, Новосадска банка одмаралишта у Оребићу и Водицама, „Пионир“ у Сплиту, „Војводинатурс“ у Малом Лошињу, „Витал“ из Врбаса у Макарској, „Лутрија Војводине“ у Игранама, „Ливница Кикинда“ на Брачу, Градско веће Савеза синдиката Новог Сада у Цриквеници.

Зграда и земљиште у Мотовуну, које користи Свеучилиште у Загребу, били су власништво „Југословенске ревије Београд“. Ауто-куће Токић и Зубак у Загребу дошле су до имовине „Универзала“ и ИНЕКС-а.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:550567-%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%B8-%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D1%83-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8

0 гласовa