Загреб – Предузеће „Младост турист“ једна је од многобројних фирми из Србије која се до последњег даха борила за имовину која јој је остала у Хрватској после рата. Некретнине вредне 30-35 милиона долара Хрвати су продали Литванцима и другим странцима још почетком новог миленијума.

Десетогодишњи судски спорови које је фирма водила у Хрватској завршили су се негативно по ово предузеће. А када су потражили правду у Стразбуру, рампу је поставио Звонимир Матага, хрватски референт у Европском суду за људска права у Стразбуру. Он је, у име судије Елизабет Штајнер, одбио представку „Младост туриста“ као недопустиву, без објашњења и права на разматрање пред Великим већем.

Зато руководство „Младост туриста“, али и сви наши држављани и фирме који су остали без имовине у Хрватској, очекују реакцију Србије. Наша држава би требало да обезбеди примену Анекса Г о сукцесији, јер су процене да је друштвена имовина остала у „лијепој њиховој“ вредна најмање 1,8 милијарди евра. Међутим, Србија је до сада, углавном, била пасивна. Ниједан државни орган није поднео тужбе против бивших југословенских република које су узурпирале нашу имовину, али зато пљуште тужбе против нас из Хрватске, БиХ, Словеније.

„Имали смо летовалишта у Макарској, Башкој Води, Тијесном… Сви папири су били чисти, све некретнине укњижене. Хотел „Уранија“ на бази бунгалова у Башкој Води био је високе Б категорије. Све смо изгубили после рата јер су Хрвати одмах нашли стране купце“, објашњава Радомир Подинић, председник Надзорног одбора „Младост туриста“.

Објашњења судских пресуда, како наводи, била су таква да су их чак и хрватски правници храбрили да ће добити спор пред Европским судом у Стразбуру. Руководство фирме упозоравало је и званични Загреб, и хрватску амбасаду у Београду, али и наше власти да те некретнине не смеју на продају јер имају легалне власнике.

„Представку Европском суду радиле су две адвокатске канцеларије које и иначе заступају клијенте у Стразбуру. Урадиле су је у складу са прописима, па не могу да верујем да је одбијена из процедуралних разлога. Одбијена је, а да ни судија ни судско веће нису разматрали њену суштину“, каже Подинић.

Одбијена је јер правило 47 даје дискреционо право службеницима Секретаријата суда да одбијају представке као недопустиве, ако не задовоље неки сегмент прописане форме. Референти у Секретаријату су по правилу из земље против које је представка поднета, јер најбоље познају језик и право те земље. Тако хрватски референт одбија представке српских предузећа и појединаца.

Ова ситуација додатно ће поколебати све који траже имовину у Хрватској. Већина чак и не може да се обрати Европском суду јер нису исцрпли сва правна средства у Хрватској. А Хрвати развлаче спорове годинама. Тек 2004. су ратификовали Анекс Г Споразума о сукцесији, који прописује да се сва имовинска права враћају на дан 31. девембра 1990. До тог тренутка, Хрватска је већ продала многа синдикална одмаралишта и туристичке објекте. Према подацима тамошњег Фонда за приватизацију, најмање 158 објеката је продато, 10 додељено на коришћење, за 40 зграда и станова воде се спорови и 91 објекат је слободан.

Хрватски судови, одбијајући српске захтеве, позивају се на то да оштећене фирме махом нису имале уписано право својине 1990. године, занемарујући чињеницу да у правном систему Југославије није било право својине на непокретностима, већ само државно или друштвено власништво. Конкретна лица имала су право располагања и коришћења.

Србија вратила простор „Вартекса“ и „Астре“

После ратификације Анекса Г Србија је одмах почела да враћа имовину, али Хрватска није. Хрватској је, рецимо, враћен пословни простор „Вартекса“ и „Астре“, Словенцима некретнине „Аера“ и „Компаса“, а Босанцима имовина „Криваје“. Што се тиче наших предузећа, крагујевачка „Застава“ је, рецимо, успела да кроз компензацију добије имовину у Словенији и Македонији, али не и у Хрватској.

В. Црњански Спасојевић / Новости

www.vaseljenska.com/vesti-dana/hrvati-srpsku-imovinu-prodali-litvancima-objekti-vredni-35-miliona-dolara-zavrsili-u-rukama-stranaca/

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ