Економски портал Блумберг уврстио „лепу њихову“ на листу 15 најлошијих светских економија. Најтеже је радити и од тога живети у Венецуели

ГОТОВО истовремено док су у Загреб допутовали стручњаци немачког ИФО института који би требало да понуде рецепт како да земља изађе из кризе, Хрватска се нашла на још једној неславној листи. Према наводима економског портала Блумберг, њена економија је означена као осма „најјаднија“ у свету, у 2015. години. Блумберг је објавио листу 15 најгорих земаља када је реч о економији, и у том несрећном друштву, осим Хрватске, нема ниједне земље Западног Балкана.

На врху листе земаља у којима је најтеже живети и радити су Венецуела, Аргентина, Јужноафричка Република, Украјина и Грчка, а међу 15 „најјаднијих“ су и Шпанија, Русија, Турска, Португалија, Италија, Колумбија, Бразил, Словачка и Индонезија. Што се тиче Хрватске, проблеми су познати – привреда је шест година у рецесији, а стопа незапослености је међу највишима у Европи.

Немачки стручњаци, који су саветовали и бившег канцелара Герхарда Шредера, желе да понуде модел како да Хрватска постане „мала Баварска“, али са мерама које су презентовали у Загребу то се свакако не назире. Наиме, уз много фраза и познатих места да треба урадити радикалне реформе, Немци нису рекли ништа ново ни препознатљиво, што би могло земљу да извуче из кризе, а ХДЗ-у, који саветују, да обезбеди лагано владање, ако победе на изборима.

И док хадезеовци грчевито траже економски програм којим би освојили власт, владајући СДП је кренуо у низ популистичких мера да сачува власт. Тако се предлаже смањење цена гаса за шест одсто, суфинансирање струје за најсиромашније, бесплатни школски оброк за децу…

Колико је стање у земљи лоше показује и пример да се за осам радних места у Сабору јавило чак 1.000 кандидата. Стечајеви фирми се настављају са пуним темпом, као и исељавање грађана који нису у стању да плаћају кредите.

Оптимизам не улева ни последњи податак да је благо порастао БДП, након година стагнације. Потребан је далеко већи и бржи раст да Хрватска заиста изађе из кризе, пре свега да смањи незапосленост. Прави тест за Хрватску биће већ у мају, када ће Европска комисија јасно рећи да ли је задовољна мерама да се контролише буџет или ће за Хрватску вредити нека врста мониторинга или туторства Европске комисије.

НЕКА „МРАЧНА“ ЗЕМЉА

„КОМПЛИМЕНТЕ“ је Хрватска добила и од словеначког филозофа Славоја Жижека, који је рекао да свету прети мрачно доба, а да је пример за то управо Хрватска. Жижек наглашава да се мрак национализма појављује у многим земљама света, а да су се многи у Хрватској, уместо да се упусте у решавање економске кризе, окренули против српске мањине и ћириличких табли.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:536687-%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%98%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8%D0%BC%D0%B0

3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ