Хрватски политички прваци хвале се да је у Хрватској најбоље решено мањинско питање, да мањине имају права „преко мере“, своје политичке представнике на свим нивоима власти, посланике у парламенту… Углавном, да им у Хрватској тече мед и млеко. Зато користе сваку прилику да комшијама, посебно властима у Београду, спочитају да таква права траже и за хрватску мањину у Србији. Ни мање ни више.

Међутим, сва је прилика да би Загреб могао одустати од инсистирања на реципроцитету у заштити права националних мањина. Томе у прилог говори и мук којим је пропраћена Декларација мањинских посланика у Сабору и њихово драматично упозорење да је у Хрватској на делу ескалација страха и нетолеранције, несношљивости и етноцентризма.

У једном делу те Декларације мањински посланици упозоравају на развој покрета који стално позивају на рат, обнављају ратну реторику и милитаризују јавно и политичко деловање, што може довести до пораста аспирација за ауторитарним политичким вредностима и системима.

Мањински заступници су затражили солидарност и помоћ одговорних државних институција, у првом реду Владе Хрватске, Европске уније и цивилног друштва.

После драматично интониране Декларације било је очекивано да ће медији на сва звона огласити страхове и упозорења мањинских политичких представника, али се то није догодило.

За лидера српске мањине Милорада Пуповца потпуно је несхватљиво да документ с таквом поруком и с тим потписницима не добије потребну презентацију.

С обзиром на то да су Декларацију прећутале и државне институције и политичке странке, Пуповац упозорава да је хрватско друштво ушло у фазу „потпуне неосетљивости за поновно распиривање национализма, па и екстремних националистичких порука“.

А представник италијанске националне мањине Фурио Радин истиче да би „ћутња која траје могла омогућити време у коме ће ћутња постати обавезна“.

А то време се у данашњој Хрватској уопште не чини далеким, још мање немогућим. Штавише, већ га је најавио вођа опозиције и изгледни будући хрватски премијер Томислав Карамарко који је већ поделио Хрватску на оне који је воле и оне друге који је наводно не воле. А међу „мрзитељима“ Срби су на првом месту, што не крије Ружа Томашић, европарламентарка са Карамаркове листе која иначе тврди да је прича о порасту етничке и политичке нетолеранције у Хрватској бесмислена и злонамерна. Десница, чија је Ружа Томашић аутентична представница, мањине види као госте у Хрватској којима ће, пре или касније, гостопримство бити ускраћено.

Но, забрињавајућа је чињеница да су апел мањинских политичких представника прећутали сви, и државне институције и политичка елита која се не може сврстати у десницу. Зашто сви они ћуте на драматична упозорења да је у Хрватској на делу „етничка нетрпељивост и етничко чишћење“. Једино је објашњење да би се могли хвалити саговорницима да су „најбоље решили мањинско питање“. Баш као и Туђман српско својим чувеним начелом: „Нема Срба, нема српског питања.“

www.vesti-online.com/Vesti/Komentar/496038/Hrvatska-zemlja-straha

Прочитај без интернета:
1 глас