Посланици хрватског Сабора су готово једногласно, уз само три суздржана српска гласа, изгласали Закон о правима жртава сексуалног насиља из Домовинског рата.

Он је скројен до најситнијег детаља онако како га је месецима заговарала десница у Хрватској. По том закону, жртве сексуалног насиља хрватске националности моћи ће своје страдање доказати мимо суда, и то 20 година после завршетка рата! Следује им једнократна накнада од 20.000 евра, здравствена заштита и доживотна месечна примања од око 400 евра.

Законом, међутим, нису обухваћени идентични злочини над српским жртвама, иако су неки били доказани у судском процесу као што су били случајеви сексуалног злостављања у сплитској Лори, шибенским Кулинама и загребачком Керестинцу, а који показују да је сексуално злостављање цивила и ратних заробљеника у хрватским војним затворима било врло раширена пракса.

Управо пресуде за Лору и Керестинец најбоље говоре да мучитељима српских цивила њихови злочини нису били препрека за стицање државних одликовања и борачких пензија. Злочинци из Лоре и Керестинца одавно примају високе пензије, баш као и они из шибенских Кулина, Лоре 2 и Лоре 3, који тек чекају судски расплет.

Описала страхоте

Рајка Мајкић из Сиска је на суђењу за злочине у Керестинцу описала страхоте кроз које је прошла.
– У Керестинцу су ме више пута силовале непознате особе у цивилу, а то је наређивала особа звана Доктор. Мучена сам и ударана у малој црној соби, морала сам показивати дојке за које су претили да ће их одсећи, стављана ми је врећа на главу, систематски сам прикључивана на струју, а сећам се да смо морали плесати у ходнику, ми жене обнажених груди, а мушкарци обнажених гениталија – сведочила је Рајка Мајкић.

Из прве пресуде за случај Керестинец судски је верификовано да су управо различити облици сексуалног злостављања били омиљени начин понижавања српских цивила, међу којима је било десет жена обухваћених тим предметом. Једна од тих жена доведена је трудна у Керестинец, али је од последица злостављања побацила.

Сви ти Срби хапшени су по хрватским градовима под оптужбама да су „сарадници и помагачи непријатељима“. Осим што су премлаћивани и мучени струјом, терали су их да се скидају и плешу голи, да имају међусобне сексуалне односе, жене су силоване, а мушкарци терани да се самозадовољавају пред затвореницама и да орално задовољавају друге мушкарце.

Још је стотине таквих пријављених случајева силовања и сексуалног мучења српских цивила изван тих споменутих локација који су се догодили почетком и крајем рата, након операције „Олуја“, а тамне бројке увек су далеко веће. За разлику од хрватских жртава, које су споменутим законом охрабрене да иступе са својим страдањима и добију обештећења, српске су жртве добиле недвосмислену поруку да ћуте.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/498953/Hrvatski-sabor-Silovani-Srbi-nisu-zrtve

Прочитај без интернета:
0 гласовa