В. КАДИЋ

ХАПШЕЊЕ Томислава Дуића, команданта по злу чувеног затвора „Лора“, код Сплита, неће зацелити дубоке ране међу саборцима и фамилијама убијених црногорских резервиста, припадника ЈНА из Никшића и Шавника. Настрадало их је 11, док се један још води као нестао.

 cg-hrv-vrh-znao_620x0

Они малобројни, који су преживели пакао сплитског казамата, прослеђени су у тамнице у Томиславграду (Дувну) и Мостару, где су опет били изложени стравичним мучењима. Исказ заповедника војне полиције Шибеника, Марија Баришића, који је 1992. године био у инспекцијској контроли у „Лори“, да су деветорици резервиста џелати резали уши, језике и вадили очи, најбоље осликава пакао кроз који су морали да прођу.

Ратку Симовићу су зликовци откинули уво, а ножем га резали по грудима и рукама. Боривоје Зиројевић је, такође, сечен ножем по грудима и уху, док му је на челу урезан крст са два „С“. На тешким мукама издахнуо је и Душко Дука Баровић, кога су батинаши везаног тукли до бесвести, а ножем резали груди, врат и стомак.

Године су пролазиле, а права истина о дешавањима у „Лори“ једва да је избијала на видело. Зид ћутања је почео да се руши захваљујући извештајима специјалних изасланика УН, Међународног Црвеног крста, али и писаних сведочења бившег заточеника Драга Боснића, Хрвата по националности. Он је тадашњој државној Комисији за размену саопштио причу о страдањима црногорских резервиста.

– У „Лори“ смо свакодневно злостављани и тучени. Храну смо добијали уз батине и то тек сваки четврти дан – посведочио је Боснић.

Све што се дешавало у логору нашло се и у извештају тадашњег специјалног изасланика УН Тадеуша Мазовјецког, од 17. новембра 1992. Документ је прослеђен хрватском министарствима спољних послова и одбране. О истим дешавањима је септембра 1993. састављен и заједнички извештај „Хелсинки воча“ и „Амнести интернешнела“, али и бројни извештаји Међународног црвеног крста и Далматинског комитета за људска права.

Марио Барешић, бивши заповедник војне полиције, казао је истражном судији у Сплиту да је седам Црногораца у „Лори“ убијено и бачено у Кевину јаму на Козјаку, код Кастела, док су двојица размењена. Медији су пренели његову причу.

– Ликвидацијама су присуствовали и челници обавештајних служби хрватске војске и војни полицајци, који су учествовали у мучењима – навео је тада Барешић.

Нешто касније, пуковник Иван Грујић, шеф Уреда за заточене и нестале Владе Хрватске, изјавио је да нема доказа да су заробљени резервисти били у сплитском сабирном центру?!

– Грујић је том тврдњом стао у одбрану некадашње политике Хрватске са печатом „Лоре“, као и заповедника војне полиције генерала Мате Лаушића, управника логора Томислава Дуића и Ивана Кришта, који је био њихова „десна рука“ – тврди за „Новости“ Радан Николић, председник црногорског Удружења бораца ратова од 1990. – Понављам, „Лора“ је од 1992. до 1997. била под директном надлежношћу војне полиције, чији је врховни заповедник био Фрањо Туђман.

ГОНЕ САМО ЦРНОГОРЦЕ

ПРЕ десетак година државни тужиоци Црне Горе и Хрватске, Весна Меденица и Младен Бајић, потписали су споразум о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дела ратних злочина, као и злочина против човечности и геноцида.

– Тачком 1. прописано је да се одредбе споразума примењују искључиво у предметима кривичних дела ратних злочина, који су почињени на подручју Хрватске, односно према њеним држављанима, а чији починиоци имају пребивалиште или држављанство Црне Горе. О гоњењу хрватских држављана у том споразуму нема ни једне једине речи – наглашава Радан Николић.

ПОМЕШАНЕ КОСТИ

ЈЕДАНАЕСТ година после ликвидације у месту Међе, недалеко од мостарског гробља, пронађена је скривена хумка у којој су у свезаном џаку били натрпани остаци 11 убијених резервиста из Црне Горе. Ко зна да ли би оне и тада биле пронађене да није прорадила савест једног мештанина Хрвата, који је истражитељима показао место где су завршиле мученичке кости бораца.

Касније је утврђено да су кости више пута биле премештане и мешане. Тако су кости једног борца биле расуте у четири вреће!

СВЕДОЧЕЊА

СВЕДОК 445/95-33: Успео сам да спазим три Црногорца од којих је једном пред мојим очима један војник ножем одсекао уво, а другоме ископао око.

Сведок 510/96-13: Познато ми је да је један резервиста из Никшића у „Лори“ масакриран (одсечене су му уши) и да је умро.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5.407.html:592007-%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B2%D1%80%D1%85-%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B5

1 глас