И. МИТИЋ

НЕКАДАШЊИ „српски Манчестер“ више није ни град младости. Без овог епитета остао је због континуиране негативне стопе природног прираштаја, али и због чињенице да се велики број младих Лесковчана сели у веће градове Србије или у иностранство. Као основни разлог за такву одлуку наводе недостатак посла. Овај регион је у периоду између два пописа становништва, од 2002. до 2011. остао без близу 25.000 становника. Ако се од тог броја одузме просечна негативна разлика између броја новорођених и умрлих, испостави се да се са овог подручја одселило најмање 15.000 људи.

Слободан Стојичић (28) је пре пет година завршио Високу струковну школу за текстил и дизајн у Лесковцу и од тада покушава да пронађе посао у струци. У међувремену је променио разна занимања, од радио-водитеља до продавца сувенира. Свакодневно прати огласе и шаље биографије на адресе широм Србије, али са већине њих не добије ни одговор. У потрази за послом, његов брат је, пре годину дана, отишао за Београд:

– И ја бих без размишљања променио средину уколико би ми се указала таква прилика. До посла се данас долази преко политике или преко личних познанстава. Ако сам већ све изгубио, покушавам бар да достојанство сачувам, али је то у овој средини заиста тешко. Питам се шта просечан млади човек треба да уради да би живео нормално.

Према евиденцији филијале НСЗ, у округу је без посла око 6.000 особа млађих од 30 година, од којих 816 има завршен факултет. У Лесковцу са факултетом посао чека 598 младих људи, а без радног места је и око 3.100 особа млађих од 30 година са трећим и четвртим степеном стручне спреме.

– Као градоначелник се трудим да дам шансу младима и у мом кабинету је ангажовано њих десетак. Запослени су као моји помоћници или чланови Градског већа, чиме шаљем поруку младима да не одлазе већ да својим знањем активно утичу на економско оснаживање средине у којој живе. Међу добитницима највишег признања града прошле године су били само успешни млади људи – рекао је градоначелник Горан Цветановић.

За последње три године, као подршка младима, из градског буџета је издвојено 136,5 милиона динара. За мере самозапошљавања, отварања нових радних места, обављања стручне праксе и у јавне радове уложено је 114 милиона, док је 22,5 милиона динара подељено или ће бити подељено као једнократна подршка најбољим ученицима и студентима. Њима су припали износи од 10.000 до 30.000 динара.

– Сопствени посао покренуло је 200 људи, код другог послодавца запослено је 329 особа, стручну праксу обавило је 79 свршених студената, а нашу подршку за отварање нових радних места користило је укупно 157 предузећа – објашњава Јелена Златановић, шеф сектора за локални економски развој.

Слободан Стојичић покушава да опстане

ЗАБОРАВЉЕН ОМЛАДИНСКИ КЛУБ

ДА би обавио приправнички стаж, и Слободан Стојичић је својевремено користио подршку државе „Прва шанса“. Да не би био беспослен, потом је волонтирао у невладином сектору, а онда је са неколико пријатеља из свог насеља основао Омладински клуб Анчики – ОКАН. Од напуштеног јавног простора су направили бесплатну библиотеку и место за дружење. Њихов пројекат Делегација Европске комисије прогласила је најбољим у Србији. Међутим, на недавном конкурсу локалне самоуправе за суфинансирање пројеката у култури, ОКАН није добио ни динара.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:554516-%D0%98-%D0%B4%D0%B8%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE

1 глас