Студија коју је агенција „Нинамедија” у Србији урадила на узорку од 1.200 грађана показала је да скоро три четвртине њих верује да се најбоље живело у време бившег југословенског председника Јосипа Броза Тита. Југоносталгију осећају старији, који су заиста искусили живот у СФРЈ, али и млади који су одрастали на њиховој идеализацији старих времена.

Али није наша земља јединствена у овоме. И наше комшије се са сетом сећају старе Југославије.

Хрватски грађани средње и старије генерације, а још више њихови вршњаци из Босне и Херцеговине, често идеализују државу у којој су одрасли. И док први жале за изгубљеним вредностима социјалистичког система, други ће отворено рећи да су прави југоносталгичари; поготово када се ради о социјалној сигурности. Велики део њих не би се сложио ни са речима актуелне хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић која је Јосипа Броза Тита отворено назвала диктатором. Највероватније је реч више о одразу актуелног стања, а мање о реалном сагледавању прошлости државе која се распала у крвавим ратовима. Поготово ако се присетимо ‘мера стабилизације’, несташица, завидног погледа према западу и суженог медијског простора.

Управо је то врло груб закључак истраживања “Је ли нам некад било боље” у којем је портал МојеВријеме.хр анонимно испитао преко 2.200 особа. Између њих су издвојили више од 1.700 грађана Хрватске (1.097) и БиХ (617) старијих од 45 година, а њихове ставове о животу у СФРЈ уобличили у извештај са засебним подацима за сваку државу.

СР Хрватска: Рај или превара за крај?

Да би без проблема могли живети у једнопартијском систему, ако би тај живот проводили у благостању, мисли чак 60% хрватских испитаника старијих од 45 година. Други део њих од 14% би могао живети у таквом друштвеном уређењу, у зависности од тога која би партија била на власти. Укупно, данас би чак 74% хрватских грађана са озбиљним искуством живота у СФРЈ могло, под одређеним условима, поновно да живи у друштву са једном политичком странком. Тек сваки пети испитаник (21%) је категорички тврдио да не би могао да живи у „једноумљу“.

13% хрватских испитаника старијих од 45 година бившу државу памти по дискриминацији на темељу националности, а коју су, тврде, искусили на властитој кожи. Супротно, највећи део њих, чак 83%, мисли да нису били дискриминисани на тај начин.

Од низа понуђених вредности које су се некад више цениле, хрватски испитаници су као најбитније најчешће означили сигурност посла (88%), а потом и јавно здравље (78%). Даље на лествици следе пријатељство (72%), економска сигурност (72%) и солидарност (71%). Чак 67% испитаних хрватских грађана старијих од 45 година мисли да су се некад више уважавали старији као и то да је образовање било више цењено. Да су некад била афирмисанија права сексуалних мањина (ЛГБТ) мисли свега 2% испитаних, док их 12% мисли како је слобода говора била на већој цени. Чак 39% испитаних мисли да се је положај жена погоршао, док их 21% мисли како је пред женама данас више могућности. 34% мисли да је положај жена једнак као и пре.

Мање корупције, боља радна атмосфера

Да је корупција данас водећи проблем хрватског друштва потврђује 69% проматране скупине који мисли да је корупције у Југославији било мање него данас. Само их је 2% рекло да је корупције било више него у самосталној Хрватској. Да је СФРЈ по том питању била безгрешна мисли чак 13% испитаних.

Да се некад лакше налазио посао и да за њега није била потребна ‘веза’ мисли 67% анкетираних хрватских грађана старијих од 45 година. За лакоћу проналаска посла, али уз ‘везу’, одлучило се 26%, док их свега 1% мисли како је данас лакше доћи до запослења. При томе ваља имати на уму да чак 89% испитаних мисли како се некад радило у бољој атмосфери док их свега 2% мисли како је данашње радно окружење прожето радничким бољитком и хуманошћу. Да данас радници раде више и много више мисли 73% хрватских испитаника. Но 10% их мисли да радници данас раде мање.

ОРА је фора

У поређењу са својим одрастањем у СФРЈ, чак 91% испитаних мисли да данашња деца одрастају у несигурнијем окружењу, док их само 4% мисли да су деца данас сигурнија.
За повратак друштвено корисног рада и некад популарних омладинских радних акција (ОРА) своју би руку дигло 73% хрватских грађана старијих од 45 година. Против тога их је 15%.

Тито, партија, омладина, акција!

Чак 40% испитаника мисли како је Јосип Броз Тито био позитивна особа, док их свега 8% каже како је реч о диктатору. Да му треба узети у обзир добро и лоше што је чинио, мисли 51% испитаних. Међу изричитим верницима тек је 14% оних који мисле да је Јосип Броз диктатор, док га 31% верника сматра безусловно позитивном особом.
14% хрватских грађана старијих од 45 година за себе отворено кажу да су југоносталгичари, док их 62% мисли да не припадају у ту групу. Оних повремених југоносталгичара је, према властитом признању, 22%.

БиХ: Југоносталгија ‘на најјаче’

Баш као и у Хрватској и грађани БиХ старији од 45 година исказују јаке, махом позитивне ставове и осећаје спрам некадашње заједничке државе; само још у већој мери. Тако би, у случају благостања, чак 61% испитаних могло поновно да живи у једнопартијском систему, док би 26% испитаних пристало на такво политичко уређење, али у зависности од тога која партија би водила државу. То је укупно 87% испитаника из БиХ којима повратак у ‘једноумље’ не би нужно значило и лошу ствар. 9% испитаника из БиХ мисли да је у СФРЈ било национално дискриминисано док 87% не мисли тако.

За грађане БиХ лествица вриједности које су биле заступљеније у СФРЈ је понешто другачија од ‘хрватске лествице’, али и за њих је на првом месту сигурност посла (86%), а следе образовање (85%), јавно здравље (83%), пријатељство и економска сигурност (82%) те уважавање старијих (81%). У односу на хрватске испитанике, испитаници из БиХ четири пута чешће (8%) мисле да су права сексуалних мањина била боље заштићена у Југославији, а да су медији били слободнији мисли чак 16% испитаника. Да се је положај жена у БиХ погоршао мисли 58% испитаних, док их 16% мисли супротно.

Сваки четврти грађанин БиХ мисли да корупције није било

Да је корупције некада било мање мисли 67% испитаника из БиХ, док их 24% каже да је тада није ни било. Да је корупције било више мисли тек 1 на 100 испитаника.

Некада је и без ‘везе’ било лакше наћи посао, мисли 73% БиХ испитаника. Да је било лакше, али уз ‘везу’, одговорило је 21% њих. По том се питању ништа није променило за 4% испитаних БиХ грађана старијих од 45 година. Да се данас ради у горој атмосфери одговорило је забрињавајуће високих 93%. Раде ли радници више него у СФРЈ? Ако питате БиХ испитанике старије од 45 година, одговор је потврдан за њих 63%, а чак 18% их мисли да се данас мање ради.

Ми градимо пругу – пруга гради нас

Да је одрастање у СФРЈ било сигурније од одрастања у данашњој БиХ тврди чак 96% испитаних, а само их је 2% одговорило супротно. При томе је чак 85% грађана БиХ старијих од 45 година за повратак омладинских радних акција и друштвено корисног рада, док би се томе успротивило њих 9%.

Чак 53% испитаника из БиХ за себе кажу да су верници, док их 37% није религиозно. У цркве и џамије их је за време СФРЈ одлазило укупно 63% – 24% редовито, а повремено 39%. Од 100 верника који су у некадашњој држави редовно одлазили на служења у богомоље, 36 их је у потпуности одустало од те праксе или данас одлазе тек повремено.
Извор: Моје вријеме

bif.rs/2015/04/i-hrvati-i-bosanci-misle-da-se-u-sfrj-zivelo-bolje/

0 гласовa