Београд – Власници српских државних хартија, а самим тим и великог дела јавног дуга Србије су (овдашње) домаће банке, њихове „мајке“ у иностранству и страна предузећа. Подаци Министарства финансија Србије показују да је у овој години Управа за јавни дуг продала вредносних папира у износу од 180,25 милијарди динара и 508,4 милиона евра. Водећу групу инвеститора у току ове године, како указују у Министарсту финансија, чине „домаћа правна лица са учешћем од 60 одсто“.

„Тренутни дуг по основу државних хартија од вредности емитованих на домаћем финансијском тржишту, на дан 8. маја, по средњем курсу НБС, износи 873,29 милијарди динара, од чега дуг по основу динарских хартија од вредности износи 70 одсто, док је учешће евро деноминованих хартија од вредности 30 одсто“, речено је „Новостима“ у Министарству финансија.

Улагање у српске државне хартије је исплативо, а берзански стручњаци објашњавају да ове вредносне папире могу да купују не само банке и фирме, већ и грађани. Како за „Новости“ истиче Ненад Гујаничић, берзански аналитичар, државне дужничке хартије од вредности могу да купују сви домаћи и страни држављани, као и све домаће фирме, банке и остала правна лица.

„Услов за то је да имају склопљен уговор са брокерском кућом или банком које су овлашћене да посредују у трговини тим хартијама, те да имају расположива новчана средства“, напомиње Гујаничић.

Покренут програм за решавање дугова српске привреде

Србија дугује Путину и шеику 1,3 милијарде евра

Јавни дуг Србије 24,19 милијарде евра

“ За динарске хартије је минумум пет комада од по 1.000 динара, а за оне номиноване у еврима пет комада номиналне вредности 1.000 евра, што је оквирно око 50.000 динара или 5.000 евра.“

Инвеститорима је још увек примамљиво да улажу у српске обвезнице и трезорске записе.

„У ситуацији када су кључне каматне стопе најважнијих светских централних банака изузетно ниске, а приноси на државним хартијама сигурних земаља близу или чак испод нуле, портфељни инвеститори траже принос на другим местима“, наводи Гујаничић.

„Тако су у протеклом периоду постале прилично атрактивне и неке ризичније дестинације као што је наша земља. Све док су околности овакве, то јест док су, пре свега „лабаве“ монетарне политике америчких Федералних резерви и Европске централне банке, инвеститори ће бити задовољни приносима на оваквим тржиштима и слабо ко ће размишљати о вероватноћи наплате хартија по доспећу. Међутим, ситуација се веома брзо може променити, стога креатори домаће економске политике то увек морају имати на уму и покушати да учине јавни дуг одрживим и када дођу те промењене прилике.“

Солидарни принос

Улагачи који купују српске државне хартије могу да очекују солидан принос. А, то је, из угла државе, цена коју плаћа да би позајмила новац. Тако се принос на динарске записе и обвезнице у последњих шест месеци креће од 12,99 одсто (за доспеће од 10 година) до 5,63 одсто (доспеће од три месеца). Код хартија везаних за евро принос се креће од 5,5 одсто (доспеће од 10 година) до 1,99 одсто (за хартије које на наплату доспевају за 53 недеље).

Удео

Укупан јавни дуг Србије износи 2.867,81 милијарду динара. Од тога се на дуг по основу продатих државних хартија од вредности односи 873,29 милијарди динара.

Д. И. Красић / Новости

www.vaseljenska.com/ekonomija/i-stranci-kupuju-srpski-dug/

0 гласовa