Мада је просвета један од најважнијих стубова сваког здравог и успешног друштва, у Вучићевој Србији она је сведена на најбеднији ниво у својој историји. Држава која се поноси Николом Теслом, Михаилом Пупином, Милутином Миланковићем, Јованом Цвијићем, Миком Аласом и читавом плејадом величанствених научника, данас приступа ђацима као „клијентима“, а наставном кадру као „особљу“. Вучићев геј-министар, Срђан Вербић, сасвим очекивано, одмах је окренуо леђа просветним радницима, чим је стигао налог из Брисела да почне отпуштање наставног кадра. У тако опасној пози, убрзо ће га затећи јесен, кад ће огорчени и бесни просветари потражити правду мимо криминалних синдиката. Кажу, бржа ће бити њихова батина од Вербићевих танушних ногу.

Због изричитог захтева европске администрације из Брисела, Влада Србија је добила задатак да што пре уђе у процес масовних отпуштања запослених из просвете, која такође спада у „циљну групу“ за ликвидацију као и сви други из јавног сектора. Због тога ће у наредних три месеца, Вучићев министар Срђан Вербић покушати да на улицу истера око 10.000 просветних радника из освновних и средњих школа.

Хоће ли му то поћи за нејаком руком?

Наиме, просветни радници већ увелико прете да ће бранити своје уставом загарантовано право на рад, и то свим средствима, све до грађанске непослушности. Због овако оштре реакције, уплашио се грдно „свилени“ Вербић, па је већ почео да измишља разне начине како да избегне директан сукоб са огорченим просветарима, изјавивши при том и нешто скандалозно: „…Вишкове у просвети решићемо укрупњавањем норме. Ако постоје четири наставника са 25 одсто часова, онда ћемо настојати да то добије један наставник. Остала три наставника ћемо покушати да расподелимо на друга места, а некима ћемо понудити отпремнине. Верујем да много њих жели да добије пристојну отпремнину јер с оним што зарађује ионако не могу да преживе…“.

Бес просветних радника тек ће се видети у септембру и октобру месецу, а многи од њих га већ одавно оптужују да се ни он ни његови сарадници не баве проблемима просвете, већ трагањем за начином да отму огроман новац из буџета.

Од како га је Вучић довео у Министарство просвете, овај туњави геј, направио је толико штете, да ће неки следећи кандидат за министра морати добро да размисли хоће ли се прихватити те функције. Јер, поштен човек на гробљу (у овом случају просветном) може само да плаче и да тугује. Између осталог, Вербић је у Министарству задржао и вратио скоро све компромитоване и неспособне кадрове покојног Гаше Кнежевића, некадашњег министра просвете, који су једино способни да опљачкају сопствену државу и народ.

Од првог дана министровања, Срђан Вербић и његова мала група „нежних пријатеља“ упорно смишљају начине како да што више и што лакше отму огромне количине новца из буџета и то преко неколико фантомских агенција, попут Јединице за управљање пројектима, истраживање и развој, Центра за промоцију науке и Фонд за иновациону делатност, Нуклеарни објекти Србије…наиме, реч је о Агенцијама које немају никакву стварну улогу у нашем научном и просветном животу.

Око Вербића, коме је главна препорука била научна станица Петница (одакле су поникли и други, млађани и „талентовани“ гејеви, попут Лазара Крстића), налазе се људи који имају проблематичне академске биографије. Ту се посебно истичу помоћник за високо образовање Милован Шуваков (1979) и шеф кабинета, уметник Немања Ђорђевић (1984) коме је ово први прави посао у животу (до тада је радио само као хонорарац). Ту је и Вигор Мајић, некадашњи заменик Гаше Кнежевића, за кога није било доказа да је завршио иједан факултет, али је касније, кажу, „прибавио“ неку диплому.

Окружен овим и сличним профилом сарадника, Вербић само обавља услужне послове у корист свога господара Вучића. Његова професионална и научна биографија такође је препуна нејасних детаља и проблематична је с врха до дна. Ни он није имао у тренутку именовања на тако одговорну функцију ниједног радног дана у просветним установама Србије, нити је икакве директне везе имао са наставом или слично.

Лопови са лиценцом

Али, то је тек део проблема, јер српска просвета грца у хаосу који је све шири и све дубљи. У центру тог вртлога су главне жртве: ђаци и наставни кадар. Ту је и проблем уџбеника, јер нема школе без књиге, а школске књиге у Србији данас пише и штампа ко год хоће и како год хоће! Према изјави Таблоидовог саговорника из Завода за издавање уџбеника, школске књиге у Србији штампа чак 89 издавача, и то без икакве повезаности и смисла!

Постоје чак и уџбеници за физичко васпитање у нижим разредима основне школе, а нису дефинисани ни комплети уџбеника по предметима, тако да ни ученици више немају правилан однос према њима.

Међу ученицима шестог и седмог разреда основних школа у Србији, више од 90 одсто њих уопште није користило уџбеник из математике! Разлог је више него јасан: има их више, пише их свако и издаје свако. Наставници математике у тој ситуацији сами „креирају“ наставу „из више извора“. А, као што је познато, у математици нема две истине, него само једна! „Више извора“ може само да помути разум младих људи.

У средњим стручним школама, „покривеност“ предмета уџбеницима не прелази 50 одсто, а има и књига старијих од 25 година! Ови уџбеници, као и они за припаднике националних мањина и за децу с посебним потребама, сматрају се нискотиражним, те издавачи избегавају да их штампају. Посебан проблем је непостојање уџбеника и наставних средстава за талентовану и даровиту децу.

Неко је из Вербићевог министарства и овде дошао на „епохалну“ идеју, да се уџбеник једног издавача користи одређен број година (најмање четири), „ради економичности“. И не само то, него је предложено да проблем избора уџбеника буде решаван некаквим системом лиценцирања издавача, што би се, наравно, плаћало и отворило нове могућности за корупцију. Наиме, сви лиценцирани ушли би у регистар издавача, само ако их одабере минимум десет одсто школа! То би значило да издавач позове телефоном десет директора школа, договори се са њима и подели паре!

Све ово ће се највероватније наћи у новом Закону о уџбеницима и наставним средствима, а нацрт ће, кажу, бити на јавној расправи током октобра. Баш у време кад ће десет хиљада просветних радника кренути да јуриша на надлежно министарство.

Велика је тајна како је све ово решено са електронским уџбеницима, где је, формално, предвиђено редовно годишње „усклађивање њиховог садржаја с научним достигнућима“. А, ко их и како „усклађује“, то је најблаже речено државна тајна!

Прети министар Вербић својим уњкавим и отегнутим гласом ових дана, па између осталог, преко својих сеиза, каже: „…Готово је и с викенд-семинарима за стручно усавршавање, а предложиће се нови начини обраде лектире. Оцењивачи ће бити проверавани, посебно ако исти упорно има све највише оцене за уџбенике које прегледа или најниже…“.

Вербић упорно покушава да се представи као „авангарда“, да смишља нове начине како да шокира оне који заговарају озбиљне реформе школства а не његове геј-фантазије од којих је свима мука, осим неколицини синдикалаца који се већ годинама ничега не гаде. Само да се режим на власти осећа што угодније.

Дакле, Вербић се јавно залаже за преиспитивање предмета Природа и друштво, тј. пита се он из своје геј перспективе, да ли тај предмет уопште припада друштвеним или природним наукама! Даље, овај злоћуди Вучићев министар потеже и питање грађанског васпитања и верске наставе, која и даље остају отворена. Међутим, и овде његова геј-психологија овако размишља: уџбеници за грађанско васпитање биће стандардизовани, а о верским питањима, радије се не би изјашњавао.

„Укрупњавање“ сиротиње

Ускоро се у српске школе, по свему судећи, уводе нови изборни предмети и повећава број оних који се могу бирати. Бесплатних уџбеника неће бити, бар не у садашњем облику.

Да би ипак некако показао да има „племениту мисију“, Вербић је дошао на идеју да „разматра могућност“ да се обезбеде бесплатне књиге, али само ђацима из социјално угрожених породица. Вербић весело додаје: „…И то трајно, без враћања књига“. Као да је нешто сензационално у питању, а не обавеза државе према најсиромашијој деци. Узгред, у свим европским државама, књиге су бесплатне све до првог разреда средње школе, а у неким земљама су бесплатне током целог школовања јер држава дотира просвету као један од најбитнијих стубова друштва.

Најављени Вербићев план некаквог „укрупњавања“ у просвети, дугорочно гледано је подла замисао настала на темељу идеје да се Србија у што краћем року нађе међу оним државама такозваног трећег света, где иначе у једном одељењу седи и по 130 ученика (у неким исламским земљама централне и источне Африке)! Коначан циљ је да једног дана Куран замени српски Буквар!

Ударац који ће Србија на тај начин добити преко просвете (убрзаном променом свести најмлађих), имаће несагледиве последице. Наиме, сиромаштво је већ одавно овде постало начин живота, а кад су ђаци сиромашни, па још „укрупњени“, онда ће остварење злочиначке идеје одбегле Мирјане Марковић, да Србија „реално припада цивилизацији сиромаштва“, доживети своју најперверзинију форму.

Њен некадашњи саборац, Александар Вучић, тај лажно преобраћени вампир из деведесетих, гарантовао је лично својим налогодавцима у Бриселу и Лондону, да ће и просвета у Србији бити збрисана.

Уз прећутну сагласност сервилних просветних власти, и по благослову из Вучићевог кабинета, на југ Србије, у Прешево и Бујановац, сваког августа месеца стижу свеже одштампани уџбеници на албанском језику, за ђаке албанске националности.

Тако је и ове године, још у мају месецу, министар образовања, науке и технологије, у влади сепаратистичког Косова, Арсим Бајрами, „понудио“ Албанцима у Прешеву и Бујановцу помоћ косовске владе у образовању – снабдевање уџбеницима на албанском језику. Бајрами је у општинама на југу Србије отворено говорио о неспособности српских просветних власти, те да ће Влада Косова „пружити сву своју подршку“ како би Албанци с југа Србије имали „повољне услове за образовање“. Још је благонаклоно додао да се нада да ће Влада Србије имати разумевање за сарадњу косовске владе и Албанаца у Прешевској долини у области образовања!

Да Србија заиста има озбиљну владу, овако нешто је издаја без преседана. Али, не и за Вучића. Њему овакав скандал значи манифестацију „демократија без преседана“!

На овај начин, већ годинама, и спољни и унутрашњи реметилачки фактори не дозвољавају да српска интелигенција, посебно она у просвети, има живот достојан века у коме живимо. Са друге стране, пуно је талентоване деце у Србији, великих победника на међународним такмичењима из науке и образовања, које Запад систематски, преко институција система, одмах ставља пред избор: или ће гладовати код куће, или ће отићи у неку од страних земаља и тамо дати допринос развоју туђиих земаља.

То је суштина и смисао Вербићевих „укрупњавања“ и Вучићевих „уштеда“. Да останемо и без мозга.

Министар производи 1.000 наставника вишка

(Вербић започиње рат са синдикатима и просветним радницима)

Форум средњих стручних школа из Београда, и председник ове организације, Милорад Антић, упутили су 30. јула ове године отворено писмо јавности поводом идеје ресорног министра Срђана Вербића, да за почетак „произведе“ првих хиљаду „прекобројних“ просветних радника. У писму се између ослаог каже:

„Према мишљењу Форума средњих стручних школа (ФССШ), последњи потези просветног министра господина Срђана Вербића изазваће 1. септембра велики хаос у српској просвети и највероватније још један велики штрајк просветних радника. Наиме, министар просвете је заборавио шта је потписао или његов потпис можда није валидан. Након дугог штрајка и потписаног Споразума (два синдиката су то учинила 18. фебруара, а друга два 24. априла), формирана је радна група представника синдиката и Министарства просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР) са циљем да се направе измене Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ).

Кроз рад ове радне групе, дошло се до неких новина које је МПНТР категорисало кроз неких седам главних измена: прецизнији услови за регистровање проширене делатности школе, центри као подршка мултифункционалности школа, јачање колектива у управљању школом, чвршћа сарадња родитеља (старатеља) са школом, благовремено истицање свих информација и процеса као база транспарентности система образовања, свака школа и предшколска установа обавезна је да има свој званични сајт, а локална самоуправа мора да буде део овог интересног процеса…

Министарства просвете, науке и технолошког развоја затим организује „путујући циркус“ са јавним расправама: први округли сто, у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, одржан је у среду, 1. јула у Нишу. Тема округлог стола биле су установе и друге организације.

Други округли сто је одржан у Крагујевцу, у четвртак 2. јула. Тема запослени и запошљавање. На округлом столу у Новом Саду, у понедељак, 6. јула, разговарало се о обавезама и правима ученика и родитеља. У Београду, скуп је био одржан у уторак и среду, 7. и 8. јула. У уторак, 7. јула тема округлог стола – органи установе, а 8. јула разговарало се о свим новинама које доноси закон.

На задњој сеанси тог Вербићевог „путујућег циркуса“, као сасвим случајно, пензионисани правник МПНТР (уз отпремнину од 15.000 евра) госпођа Смиља Крнета, наводи да се члановима 130 и 131 крши Устав Републике Србије, јер запослени у просвети не смеју да имају већа права од незапослених и да ће сваки уставни суд оборити те чланове.

У том моменту, нико од присутних није могао да реплицира поменутој госпођи, пошто је овај скуп изузетно добро изрежиран од стране просветног министра господина Срђана Вербића или неког другог остала је непознаница. Толико увређени и понижени, просветни радници напустили су ову последњу јавну расправу.

Да је ово било очигледно замајавање свих просветара и њихових синдиката, као и да Споразум про-форме постоји потврдила је Влада Републике Србије 18. јула када је на својој седници усвојила Закон о изменама ЗОСОВ-а са изменом само члана 144: Престанак радног односа.

Члан 144: Радни однос запосленог у установи престаје у складу са законом, на основу решења директора.

Наставнику, васпитачу или стручном сараднику престаје радни однос на крају школске године у којој наврши 40 година стажа осигурања или 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Иако је министар, господин Срђан Вербић, после тих пет месеци штрајка, дао чврсто обећање да ће се до 1. септембра усвојити измене ЗОСОВ-а са тачно дефинисаним члановима 130 и 131, очигледно је да од тога неће бити ништа.

Ово је још један велики шамар просветним синдикатима као и свим просветним радницима. Па се поставља питање министру Вербићу и МПНТР: „Зашто толико варате и понижавате просветне раднике?“

Неусвајањем ова два члана у потпуности није применљив ни члан 5 ПКУ. Односно применљив је само у првом ставу који се односи на то да ће преузимање важити само на нивоу локалне заједнице – града, док ће неко из суседне средине који је остао без дела норме бити ускраћен. Колеге које су радиле са непуним радним временом неће моћи да попуне своју норму, па је укрупњавање система само празна прича.

Посебно забрињава ћутање синдиката који су штрајковали и борили се за своје колегинице и колеге да не остану без радног места и припремљене отпремнине од 200 евра по години стажа, јер је министар Вербић у праву када тврди да ће 1.000 просветних радника бити вишак. Очигледно је да у МПНТР постоје лица која повлаче потезе у складу са дневно политичким потребама. ФССШ још једном апелује на МПНТР да се уразуми и да што хитније уврсти договорене чланове у Закон о изменама ЗОСОВ-а као и измену члана 142 који се односи на дисциплински поступак, чију смо измену ми предложили, да не би било по принципу „кадија те тужи, кадија ти суди“.

ФССШ је огорчен и на министарство и на синдикате, што радна група није у уврстила у Закон о изменама ЗОСОВ-а, заштиту наставника, па се надамо да ће уврстити наш предлог, везан за то, а који смо такође предали МПНТР.“

Никола Влаховић / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/ili-ce-ministar-srdjan-verbic-sam-da-se-skloni-ili-ce-ga-prosvetni-radnici-motkom-skloniti/

0 гласовa