Има ли лека: Цела Галеника јефтинија од андола

 

Лекови

 

 

Када 4. октобра буду отворене понуде приспеле на данас расписан нови тендер за приватизацију Галенике пуно тога биће јасно по питању коначне судбине српске фабрике лекова. После осам година безуспешних покушаја да се она приватизује и нагомиланих дугова јасно је да ће у случају још једног неуспелог тендера држава морати да пресече агонију која траје.

Према данас расписаном тендеру на продају је стављено 93,7 одсто капитала Галенике, а почетна цена за све заинтересоване износи 25 милиона евра на име Галеникиног дуга банкама плус један евро.

Услов за учешће у приватизацији је да заинтересовани инвеститор послује у области фармацеутске индустрије и да су његови годишњи приходи већи од 300 милиона евра у последњој пословној години.

Спекулације о заинтересованима су кренуле и пре расписивања тендера, па се тако помиње и британско-руски конзорцијум „Фронтир Фарма — Петровакс“. Он је на претходном тендеру после вишемесечних преговора почетком ове године одустао од куповине управо због изостанка договора о томе ко ће и како да подмири дуг Галенике банкама који износи 71 милион евра.

Банке којима она дугује су овога пута сагласне да им будући власник фабрике исплати 25 милиона евра, чиме би дуг био откупљен уз дисконт. Управо због дугова Галенике процењена укупна вредност капитала који се продаје је негативна и износи 152 милиона евра.

Процене су, такође, да би оптималан број запослених уместо садашњих 1.400 био од 700 до 900. Ускоро би, како је најављено, радници требало да буду анкетирани о томе ко жели добровољно да напусти компанију. Чека се само да се утврди износ отпремнине по години стажа.

На шта Галеника може да рачуна после пет-шест неуспелих приватизација и тендера различитог типа?

Крајем децембра 2009. расписан је први којим се тражио стратешки партнер, али се у пролеће 2010. одустало од приватизације због неадекватних понуда. Крајем 2012. је расписан нови тендер за продају јер су дугови од 170 милиона евра, од чега највише банкама, практично онемогућили Галенику да финансира своје активности само продајом лекова. Фалило јој је, како је тада објашњено, 50 милиона евра додатног обртног капитала.

И тако редом до оног претходног тендера из августа прошле године који је почетком ове године, такође, завршен неуспехом пошто се на крају британско-руски конзорцијум повукао из преговора јер није било договора о томе ко ће вратити дуг банкама повериоцима Галенике.

 

Лекови (илустрација)

За разлику од тог тендера где се тражио стратешки партнер на пет година који ће докапитализацијом стећи власништво од 25 одсто по цени од најмање седам милиона евра, а потом учествовати у подели добити након продаје Галенике, овај сада тендер значи да се држава потпуно повлачи из власништва у компанији.

Влада Србије је, наиме, 11. јула донела закључак да се приватизација Галенике спроведе моделом продаје капитала, пошто се претходно дуг Галенике држави конвертује у капитал. Скупштина акционара тако је и поступила средином августа, па је удео државе у Галеници са 83 порастао на 93 одсто.

Да ли је то разлог за исказан оптимизам да би овога пута тендер коначно могао да успе и Галеника буде продата упркос томе што компанија, књиговодствено гледано, има два пута мању имовину од обавеза?

Саговорник Спутњика, наш познати економиста Млађен Ковачевић сматра да је сада тешко рећи да ли ће то бити успешна продаја, или не.

„Велико је питање, стварно, да ли ће се сада наћи неки купац који је спреман да плати неку пристојну цену и да ли можемо да будемо сигурни да ће он да води ту компанију успешно, да не отпусти одмах 20 одсто радника и да не смањи производњу“, каже он.

На питање на чему се може градити оптимизам да ће продаја бити успешна, Ковачевић указује на чињеницу да се сада продаје знатно већи проценат капитала Галенике. То за онога ко купује и хоће да има доминантну позицију у Галеници може, сматра он, бити плус у односу на проценат који је раније продаван. Али све зависи од тога да ли ће потенцијални купац проценити да је могуће остварити зараду и раст производње, упозорава он.

Није свакако, само проблематична чињеница да је Галеника изгубила тржиште и са некадашњим уделом од 40 одсто сада, како и сама наводи на свом сајту, оно износи 10 одсто. Економисти сматрају и који проценат мање. Проблем је у томе што је фармацеутско тржиште данас такво да су мале шансе за значајнију тржишну експанзију те фирме јер су карте на тржишту лекова између себе поделиле стране компаније које заузимају више од две трећине промета лекова.

Коментаришући то, Ковачевић истиче да либерализација увоза и садашње јачање динара делује стимулативно на увоз готових лекова.

„У таквим условима, по мом мишљењу, неће баш бити тако велики интерес да се купи Галеника по некој цени која би била задовољавајућа“, каже овај економиста.

На питање шта ако не успе ни овај тендер, Ковачевић мисли да би у том случају држава Србија прво морала да одлучи да ли хоће да има своју фабрику лекова.

„Ако хоће, онда би морала да окупи тим озбиљних, стручних људи који би озбиљно размотрили какве су перспективе и ограничења и да се направи конкретна стратегија, одреде актери који на томе треба да раде, као и која је оптимална улога државе како би Галеника имала просперитет“, истиче Ковачевић.

На констатацију да би у том случају држава и даље била већински власник, а управо то неће ММФ, на чије инсистирање се, према речима председника Синдиката „Независност Галеника а. д.“ Зорана Пантелића, компанија сада и продаје, Ковачевић каже да је време да Србија размотри да ли и даље треба да ради по смерницама Фонда.

„Ми почетком следеће године, када истиче уговор о аранжману са ММФ-ом, треба да отворимо четворе очи да ли и даље треба да радимо по тим њиховим диктатима, да ли нам је то неопходно и да ли имамо довољно знања, способности, храбрости, могућности и слободе да нешто сами предузмемо и да имамо своју стратегију која је заснована на нашем знању“, каже Ковачевић за Спутњик.

rs.sputniknews.com/analize/201709011112506852-galenika-tender-prodaja-andol/

1 глас