Београд – Миграција по својој дефиницији није ни негативна ни позитивна категорија. Има аспекте који иду у оба правца, али битно је да се регулише и држи под контролом. Свакако је као појава изазов за све земље у којима се дешава и најважније је да се идентификује димензија, њен обим и ризик. У последње време појачан прилив миграната, не само за Министарство унутрашњих послова, већ и за читаву Републику Србију је велики изазов, каже за Данас Александар Николић, државни секретар Министарства унутрашњих послова Србије, одговарајући на питање о томе како ефикасно решити проблем илегалних миграната из Сирије, Либије, Авганистана…

Он додаје да се, иако је Србија само транзитна земља преко које азиланти желе у земље ЕУ, суочавамо са великим тестом, „имајући у виду намеру Владе Србије, али и читаве државе да буде лидер и један од фактора стабилности целог региона“.

„Србија је хумана земља и никада није остављала људе без бриге. Влада Републике Србије и Министарство унутрашњих послова чине све напоре да се ситуација држи под контролом и решава у најбољем интересу свих актера. Ми их евидентирамо, пружамо им здравствену негу. Почетком јула у Прешеву је отворен Колективни центар за мигранте, где ће моћи да добију храну и колективну помоћ. Али са друге стране, овако повећан прилив миграната са собом носи и одређене ризике, а нарочито ако се има у виду да је одређени број миграната са борбеним искуством и да међу њима има безбедносно интересантних лица. Без обзира на све напоре који се улажу, сами не можемо решити проблем илегалних миграната зато што су исте проблем читавог региона. Такође, потребно је дефинисати низ мера како би регионална и међународна сарадња у овој области била ефикаснија. Међународна организација за миграције (ИОМ) се активно укључила. Ми смо земља која председава ОЕБС-у и њихова помоћ је добродошла, нарочито у експертском смислу. На крају, проблем илегалних миграција је свакако питање и за представнике ЕУ и њихово укључивање је неопходно“, стиче Николић за Данас.

Министар Стефановић је рекао да полиција има спискове осумњичених за тероризам који би могли да буду потенцијална претња за Србију. Колико је Србија угрожена од потенцијалних терористичких напада?

Министарство унутрашњих послова у коме сам државни секретар као и Влада Републике Србије веома озбиљно наступају када се говори о тероризму, у било ком контексту. Након догађаја у Паризу, затим Белгији, Тунису безбедносно окружење се променило, а данашње друштво је још рањивије по питању најозбиљније претње данашњице. Сматрам да Србија у одређеној мери јесте угрожена од потенцијалних терористичких напада, али мислим само да може бити више база за терористе него стварна мета, што свакако није нити мање опасно нити мање значајно.

Влада Републике Србије препознала је борбу против тероризма као најзначајнији изазов у овом тренутку. Пре пар дана формирана је Радна група за доношење Националне стратегије за борбу против тероризма и Акциони план за њено спровођење, на чијем сам челу и тај рад је већ започет. Укључићемо стручњаке из свих сектора нашег друштва, поред безбедносних структура биће укључене све државне институције, као и невладин сектор, верске и академске заједнице… То ће бити једна од најширих радних група како би овај План обухватио све оно што је неопходно да бисмо могли да кажемо да је урађена превентива, која је по мом мишљењу кључна када говоримо о борби против тероризма. До тога можемо да дођемо само заједничким радом и подизањем свести о безбедносној култури на свим нивоима, пре у свега државним институцијама. Циљ ми је да направимо адекватан документ, али и правни оквир, који ће имати резултате у спровођењу и бити основ за све нас који се бавимо овом темом.

Желим још да напоменем да све аспекте, ризике и појаве узимамо у обзир. Можда је најопаснија у овој ситуацији, спрега илегалних миграната, међу којима има безбедносно интересантних лица и организованог криминала. Са друге стране, опет, говори се о аспирацијама исламске државе на Балкану. Све су то изазови због којих, не само МУП РС, већ и све остале безбедносне снаге у Србији морају бити на опрезу.

Србија током ове године председава ОЕБС-у. С тим у вези Влада је донела одлуку о формирању Радне групе за усклађивање председавања при МСП, чији сам и ја члан испред Министарства унутрашњих послова. Један од приоритета председавања овом међународном организацијом је борба против тероризма. МУП Републике Србије је активно укључен у активности председавања које су у нашој надлежности, често као координатор.

На свим полугодишњим представљањима извештаја пред скупштинским Одбором за безбедност, представници војних и полицијских служби говоре да највећа претња по безбедност стиже са Косова. Шта се чини да се та претња предупреди?

Све земље у региону, не само Србија, опредељене су за европске интеграције и континуирану међународну сарадњу на свим пољима, па и безбедносном. Та чињеница искључује сукобе великих размера, мада не би требало искључити приправност и спремност на реаговање у непредвиђеним догађајима. Иако је тачно да је безбедносна ситуација на Косову доста осетљива, сматрам да су МУП Србије, као и други релевантни органи и институције, у потпуности спремни да заштите интересе и безбедност свих грађана и читаве земље. Веома је добра сарадња са свим суседним и земљама у окружењу, пратимо све што се дешава и Министарство унутрашњих послова је у потпуности спремно да адекватно реагује на било какав инцидент или преливање кризе са КиМ на територију Србије.

Србија се налази у доста компликованој политичко-безбедносној ситуацији. Претње по безбедност долазе и са Косова, из БиХ, доста су лоши односи са Хрватском, Мађарска подиже зид са Србијом… Очекујете ли скору нормализацију односа?

Влада Републике Србије води политику помирења. Имали сте прилику да видите успех посете чланова Председништва БиХ који су претходних дана боравили у Београду на позив председника Владе Александра Вучића. Мислим да је то био веома позитиван сигнал који је послат у свет и још један доказ да се на Србију може рачунати као на кључног играча у региону. У септембру ће бити одржана заједничка седница Влада Србије и Савета министара БиХ. Нова страница заједничке будућности је свакако отворена и сматрам да ће бити корисна за све стране, нарочито ако имамо у виду инфраструктуру, енергетику, туризам, наменску индустрију и сл.

Колики проблем је направило подизање зида на граници са Мађарском и да ли ће то растеретити Србију од прилива избеглица?

Опет се морам осврнути на Европску унију, чија је Мађарска чланица и сматрам да подизање зида представља баријеру добросуседским односима у срцу Европе. Мађарска је земља са најмање азиланата и миграната, а већина оних које је натурализовала припадници су њене мањине у околним земљама. Схватам страховања мађарских власти од великог прилива избеглица и отежане прилике, ако имамо у виду илегалне преласке границе, али проблем се не решава подизањем зидова нити игнорисањем илегалних миграција. Зид између нас неће зауставити прилив избеглица већ ће их преусмерити ка БиХ и Хрватској. И зато је ово питање у некој мери и питање за ЕУ која би требала пронаћи адекватне механизме да, у овом тренутку, помогне Србији и земљама у окружењу, јер чињенично и географски Европи и припадамо.

Мистерија албанског егзодуса

Да ли је решена мистерија масовног егзодуса Албанаца са Косова од пре неколико месеци?

Мислим да ту није било никакве мистерије. Чињеница јесте да је почетком године масовно исељавање избеглица са Косова и Метохије заокупирало пажњу јавности и имало одјека у медијима. И то не само код нас, већ и у иностранству, а нарочито у немачким медијима. Грађани Косова и Метохије су махом одлазили за Немачку образлажући то потребом за бољим животом, лошом економском ситуацијом, иако су се милијарде евра слиле у ову јужну српску покрајину. Наводили су да је међународна заједница мало учинила за економски опоравак земље, да је земља изолована, иако су међународне институције и даље присутне и сл. У једном тренутку имали смо информацију да је 60.000 Албанаца предало захтев за издавање пасоша Републике Србије. Колоне избеглица углавном Албанаца преко Србије, кроз Војводину и најчешће преко Мађарске запутило се у Немачку. Било је разних инсинуација, од тога да ли је одлазак Албанаца организован, шта чека Србију по њиховом повратку, имајући у виду да су углавном поседовали наша документа, да ли постоји намера да се појача независност и тзв. „Република Косово“ добије пуно признање, ко купује њихову земљу и имовину и сл. Са друге стране, званичници Немачке су веома агресивно и упорно апеловали да је добијање азила неизвесно и да ће им у 99 одсто случајева азил бити одбијен. Та кампања је дала очекивани резултат. Они који су имали исте планове, једноставно су схватили да је одлазак у избеглиштво и продаја свега што имају одлазак у неизвесност, да је велика вероватноћа да буду враћени, а у том случају ништа их не чека по повратку. Дакле, више фактора и медијска кампања утицали су да се прекине овај талас и људи који су намеравали да оду, одустајали су од својих намера.

Александар Рокнић / Данас

www.vaseljenska.com/vesti/ima-bezbednosno-interesantnih-migranata-sa-borbenim-iskustvom/

0 гласовa