Најмање пет скелетних остатака убијених Срба пронађено је на локалитетима Стевановићи, Крчевине и Паљеник, на планини Озрен, на подручју општине Завидовићи, сазнају „Вести“.

Тужилаштво БиХ пре неколико дана саопштило је да је на овим локацијама ексхумирано „више посмртних остатака за које се претпоставља да припадају Србима убијеним током протеклог рата“, а наш лист незванично сазнаје да је реч о посмртним остацима петорице Срба који су 1995. године пали у руке припадницима злогласног одреда Ел муџахедин.

Наиме, приликом повлачења током напада на Возућу у септембру 1995, на десетине српских војника и цивила, пало је у руке муџахединима. Један део њих успео је да преживи, и буде размењен, и они су накнадно изнели стравична сведочанства. Други, пак, нису били те среће.

- Сумња се да су у овим гробницама смештена тела заробљених Срба из муџахединских кампова у местима Гостовићи и Каменица. Оно што је посебно интересантно у целој причи јесте да се локације где су скелети пронађени налазе на неколико десетина километара од тих места, што наговештава да су тела убијених Срба свесно измештена – каже саговорник „Вести“ који је добро упознат са ископавањима на Озрену.

Председник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Српске Недељко Митровић располаже сличним информација. Он је изјавио да претпоставља да је на Озрену ексхумирана масовна гробница у којој се налазе посмртни остаци српских војника из кампа Гостовићи код Завидовића.

- У наредних месец дана очекује се да ће у Заводу за судску медицину Српске бити добијени први резултати идентификације ДНК анализом посмртних остатака шест српских бораца, ексхумираних на Озрену – рекао је Митровић.

Злочини муџахедина и даље остају једна од највећих мистерија рата у БиХ. За њихова злодела је у Хагу одговарао једино ратни командант Армије БиХ Расим Делић, који је умро пре изрицања другостепене пресуде. Ниједан припадник одреда Ел муџахедин никада није процесуиран, иако многи од њих и данас живе у БиХ.

- У данима кад је пала Возућа, велики број Срба пао је у руке муџахединима. Међу српским војницима и цивилима који су били свесни да се не могу извући из окружења, владало је опредељење да се, како знају и умеју, предају тузланском корпусу муслиманске војске јер им је то готово сигурно гарантовало размену и живот. Ко је пао у руке зеничком корпусу, односно муџахединима, доживео је трагичну судбину – каже наш саговорник.

Свирепо мучење

У разним кривичним пријавама поднесеним за злочине муџахедина, наведена су сведочења бројних заробљених Срба.

- Сећам се да су четврте вечери боравка у логору муџахедина у Гостовићима свима биле повезане очи, па смо из те просторије изведени на неку пољану где нам је наређено да легнемо на стомак, а потом су нам везане руке и ноге. Ноге су биле везане са неким цревом које се нагло ширило и стезало ноге. Од тога су наступили страховити болови и ниједан од нас није могао да се уздржи, а да не јауче. Мене су ударали целу ноћ. Онда је ушао један муџахедин и унео главу Гојка Вујичића, кога сам ја добро познавао, а потом је наредио да морамо сви да љубимо Гојкову главу, која је била крвава. Пошто смо то учинили он је узео главу и окачио је на ексер на зиду и та глава је била око три дана у нашој просторији – испричао је овај сведок.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/516748/Iskopane-zrtve-Alijinih-mudzahedina

Прочитај без интернета:
0 гласовa