То је политички коректан став и начелно је у реду – иако ће се наћи и понеко да примети како Исламску државу, ипак, чине муслимани. Обамин став је разуман поготово у поређењу са изјавама какве смо имали прилике да чујемо после терористичког напада у Паризу, попут оне Дејвида Камерона да је право на увреду (па и право на вређање светиња) део демократије.

Али осим чињенице да Исламску државу чине муслимани, у реду, назовимо их лошим, уверавања Обаме и осталих западних лидера да је ова група, самозвани калифат, пред поразом не звуче уверљиво.

С једне стране, стижу најаве како ће Мосул, „главни град“ џихадиста, бити ослобођен „у априлу или мају“. То каже амерички званичник, а ослободиоци су, наравно, ирачки Курди уз подршку ваздухопловства земаља западне коалиције и Јордана. С друге, докази екстремиста да је ситуација другачија много су пластичнији: после ко зна колико призора обезглављивања, потом и високо професионално урађеног снимка спаљивања јорданског пилота, ове недеље стижу нам нове узнемирујуће вести.

У западним медијима знатан публицитет имају претње насилних исламиста да ће ударити на Европу, било из потпуно хаотичне Либије, где се за сада не може очекивати нова интервенција, или ће то учинити међу економским имигрантима „прошверцовани“ терористи преко Турске. При овако драматично пласираним вестима оправдано је поставити питање колико је претња реална, а колико се она користи за манипулисање ионако застрашеним Европљанима.

Далеко мање су наглашене вести о спаљивању 45 Ирачана у граду Ал Багдади, раније ове недеље или о одсецању руку женама које су користиле мобилне телефоне. Ни приближно публицитету који су имали напади у Европи.

Критичари у Сједињеним Државама истичу да Обамина конференција – која је одговор на нападе у Канади и Аустралији надахнуте исламизмом – неће имати готово никакве практичне ефекте. Обама, пак, поручује како „муслимански лидери морају учинити више да дискредитују утисак како су наше државе решиле да потру ислам“. Али изгледа да то иде тешко, као што су ишли и покушаји да се муслиманске земље увуку у обрачун са Исламском државом.

Штавише, политика ових земаља се и коси са настојањима САД. Турски опозиционари тврде да су џихадисти, после пораза код Кобанеа, довукли своје тешко наоружање у ову чланицу НАТО уз помоћ турске војске и турске обавештајне службе. Циљ је срушити режим Башара Асада.

На крају, још није јасно какве ће практичне последице имати Обамин захтев Конгресу да одобри слање трупа у Ирак и Сирију. Све упућује на закључак да је Исламска држава стратешки пораз Запада. Разрешење није на видику.

www.pravda.rs/2015/02/21/islamska-drzava-strateski-poraz-zapada/?lng=cir

1 глас