Београд – Путујући доста по земљи Србији имао сам прилике да се лично упознам са српским предузетницима. Видео сам да има много паметних људи са сјајним идејама, успешних менаџера, одговорних чланова друштва и људи спремних на акцију.

Имао сам прилику да сретнем и упознам и оне друге. Већи изазов су наравно ови други. За потребе овог чланка ја сам их објединио под именом Жилијен. Зашто баш то име? Једноставно, то су људи који пре свега дају акценат на ауторитету и традиционалним вредностима, изгледом и понашањем подсећају на гастарбајтере из златних осамдесетих, са браон капутом, великим аутомобилом и млађом женом. Идеје о бизнису стекли су на западу радећи као механичари или су видели како се то ради па покушавају да пресликају своја “виђења“ на актуелни бизнис који имају у Србији. Овде нема стварног схватања процеса, има само доста тумачења и сопствених “визија“ које су често смешне или сулуде (измишљање рупе на саксији).

И ту почиње стварна прича о Жилијену. Жилијен је деведесетих година стварао своје “царство“. Он је према сопственој причи коју много воли да свима прича увек и свуда, данима и ноћима радио, иновирао, стварао, често сам и остављен од свих или окружен полу способним помоћницима, негде на периферији града. Јео је једном дневно бајате сендвиче, посветио се послу толико да га је прва жена оставила и отишла, али је и поред свега он остао човек, никоме ништа не замера. Увек је Жилијен знао да ће успети, није било сумње. Знао је да је рођен да покаже свету како се послује, како се ствара вредност на тржишту.

То је Жилијенова прича, а шта се стварно у пракси дешавало? Жилијен јесте заиста почео на периферији, са малим бизнисом у који нико није веровао. Стицајем околности брзо је пронашао начин да своју робу продаје јефтино, али у великим количинама без рачуна свакоме ко дође да купи. Средствима која су тако створена “инвестирао“ је у проширење бизниса које је направио потплативши директора пропалог државног предузећа да му “намести“ приватизацију истог тог предузећа а у сврху коришћења огромног простора. “Мудрим“ пословањем Жилијен наставља да гради своје “царство“. Продаја без рачуна се наставља годинама и новац се умножава невероватном брзином. У међувремену Жилијен прати пословне трендове, оснива off shore компанију због утаје пореза, гради нове капацитете, шири бизнис. Данас је Жилијен успешни бизнисмен који представља модел успеха у Србији у тешким временима.

Зашто уопште пишем о овом пословно друштвеном феномену? Пре или касније доћи ћете у ситуацију да радите за оваквог послодавца. Рад за оваквог послодавца је као улазак у Завод за трансфузију крви са идејом да ћу се тамо најести бесплатних сендвича у замену за мало крви. Скупа размена. Господин Жилијен ће од вас очекивати да радите два посла, увек будете доступни, направите генијални помак у пословању који се заснива на његовим сјајним идејама, да га замолите да вам плата буде мања јер сте млади и сматрате да је важно што у његовом царству учите како се европски послује, да га стално питате за мишљење, али да не будете напорни у томе већ да знате шта он мисли па да га само обавештавате да сте радили баш како он мисли. Размислите добро да ли је то посао који желите да радите. У овом тренутку ми паде на памет неки стари филм – Не окрећи се сине……

А Жилијен? Е, па Жилијен и даље свако јутро кад устане стане пред огледало и озбиљно себи саопшти – Живораде геније, издигао си се изнад ове Балканске каљуге. Радојка, кувај кафу, журим на матине, БРЕ

Драган Јовић

www.vaseljenska.com/ekonomija/istorija-srpskog-preduzetnistva-slucaj-snalaznjivog-zivorada/

1 глас