Ако Мађарска врати избеглице из Северне Африке у Србију, они ће опет покушати да нађу пут и домогну се свог циља. Србија их неће терати у Македонију, али ни они неће остати у Србији.

Избеглице из Сирије, Ирака, Авганистана имају унапред планирану руту до Немачке и скандинавских земаља и Србија им није у тим плановима, па чак ни Аустрија и Чешка, земље које су много развијеније, рекао је премијер Србије Александар Вучић објашњавајући да не постоји никакав план за насељавање ових људи у Србији.

Србија трећа сигурна земља?

Српски медији пренели су данас да ће Мађарска вратити велики део избеглица које су у ову земљу покушале да уђу из Србије. Постоје и најаве да ће Мађарска усвајањем амандмана и укључивањем Србије у групу такозваних трећих сигурних земаља средином овог месеца моћи да одбаци све тражиоце азила. То би значило да би сви они били враћени у Србију.

Никола Ковачевић из Београдског центра за људска прва каже за Спутњик да велики број људи који не желе да траже азил у Мађарској већ бива враћен у Србију, споразумом о реадмисији. Кад би Мађарска усвојила нову листу, где би Србија била на листи сигурних трећих земаља, захтев сваког избеглице који би тражио азил у Мађарској би био одбачен. То би заиста, објашњава Ковачевић, довело до теоретске могућности да, с обзиром на то да они не испуњавају услове да траже азил у Мађарској, буду враћени у Србију.

Поражавајући преседан

„Међутим, заиста се надам да се то неће десити, јер критеријуми који треба да се испуне да би нека држава била проглашена сигурном трећом земљом су критеријуми које Србија сигурно не испуњава. Стављање Србије на листу сигурних земаља од земље-чланице ЕУ би заиста било поражавајуће. Србија није сигурна земља и то је речено још 2012. године од стране УНХЦР-а, тј. канцеларије високог комесара УН за избеглице“, прецизира Ковачевић за Спутњик.

Питање је да ли ће ти људи остати у Србији али ће се сигурно, сматра Ковачевић, тим људима отежати да пробију тај, како каже, бедем који је направила Мађарска.

„Ако се врате, Србија ће их прихватити, али Србија нема тенденцију да затвара те људе у неке кампове или да их даље враћа у Македонију. По повратку ће они највероватније бити пуштени на слободу и поново ће покушати да се на неки начин домогну земаља ЕУ које свакако нису као Мађарска“, конкретизује Ковачевић.

Он каже да није сигуран шта се може десити кад се Мађари у потпуности затворе, односно да ли ће избеглице и даље прескакати ограде или ће крак њиховог пута да оде ка Хрватској и Румунији.

Азил траже тек на крају пута

„У сваком случају, ти људи неће одустати од свог пута. Они ће се можда вратити у Србију на неко време, али поново ће покушати да пређу. Класичан пример вам је садашња ситуација. Неколико пута недељно се врати неколико десетина, чак можда и стотина Сиријаца, Авганистанаца, Ирачана који су ушли у Мађарску, па их је тамо ухватила мађарска полиција, али нису хтели да траже азил. А чим кажу да неће да траже азил, онда их сматрају нелегалним мигрантима и враћају их назад у Србију према споразуму о реадмисији“, закључује Ковачевић.

Избеглице, како нам појашњава овај правник Београдског центра за људска права, не желе да буду регистроване као тражиоци азила у Мађарској зато што не желе да оду у затворени камп. Оног момента кад оду у камп, њима се можда поремете неки планови да наставе свој пут даље ка Немачкој и Шведској, или може да им буде одбачен захтев за азил у некој од других земаља јер су регистровани као тражиоци азила у Мађарској.

rs.sputniknews.com/analize/20150902/4309286.html#ixzz3kcWIki76

1 глас