• Користи од ескалације ситуације у Европи имају САД. Слаба Европа – за њих је веома добар савезник. Американци одлично знају да се криза у Европи одвија према њиховом сопственом плану. Слободно кретање капитала је веома погодно за амерички финансијски систем, а негативни ефекат слабљења ЕУ не може се претворити у проблем за Америку
  • Американци су брижљиво спутавали ширење утицаја Европе. Али, сада је дошао почетак краја европског пројекта. После тога Европа више неће бити онаква какву је сада видимо. Срушиле су се све илузије у вези са јединственом Европом
  •  Међутим, не треба мислити да ће ЕУ нестати. Настала је потреба да се ревидира лисабонски документ, будући да не функционише. При том, то треба учинити у наредне две године. Правни темељи Европе као такви, више не могу да је одрже у садашњем облику

          РЕКОРДАН број миграната и избеглица током 2015.  пресеца границе ЕУ. Такве неутешне прогнозе дају власти Немачке. То је први талас прилива у Европу емиграната пореклом из Африкеи са Блиског Истока, који покушавају да се спасу од Исламске државе.

          Власти Немачке, Француске и Италије захтевају да се избеглице и имигранти праведно расподеле по територији ЕУ, а многи европски политичари инсистирају да се појача контрола граница.

          О последицама за ЕУ таквог прилива напаћених, о изласку Велике Британије из ЕУ и о користи за САД разговарао је са ТатјаномБајковом, дописником (московског листа) Известија, италијански писац, новинар и бивши политичар Ђулијето Кјеза.

  • Доњи дом парламента Велике Британије одобрио је спровођење референдума о њеном изласку из ЕУ. Каква је ваша прогноза у погледу резултата тог референдума?

          –  Европа се налази у очигледној кризи, као и евро који као једина валута не одговара, и зато ће вероватноћа за „да“ на референдуму бити висока. Сем тога, током године та вероватноћа ће се повећавати. То ће бити сензационална промена Европе, зато што је Велика Британија – велика земља која има велики утицај и то ће бити ударац по ЕУ. Европски лидери чиниће све што је могуће да не допусте излазак Лондона из ЕУ, међутим, они немају могућности да то промене.

  • Шта ће се десити са ЕУ ако се Ваше прогнозе покажу као тачне?

          –  Излазак Велике Британије из ЕУ смањиће тежину уније на политичкој сцени. Биће смањен буџет ЕУ, јер је Лондон иако изван еврозоне, ипак, плаћао накнаде у заједнички буџет. Са становишта спољне економске политике ЕУ, сва правила која су до сада била важећа – такође ће ослабити. Лондон ће самостално сарађивати са другим земљама. На пример, политика ЕУ у области пољопривреде биће јако промењена. Са изласком још једне озбиљне државе из уније повећаваће се ауторитет Француске и Немачке у ЕУ.

          * Да ли ће утицај САД, као главног савезника, имати своју улогу у доношењу одлуке Велике Британије о изласку из ЕУ?

          –  Кад би се радило о другој земљи, САД би биле против њеног изласка из ЕУ. Међутим, Лондон је – посебна ситуација. Он ће у сваком случају остати главни савезник политике Вашингтона у Европи. Американци ће бити равнодушни у односу на ту одлуку.

  • Рекли сте да су ЕУ и евро у кризи. Ко има користи од ескалације ситуације у Европи, јер подршка, очигледно, долази споља?

          –  То је корисно за САД. Слаба Европа – за њих је веома добар савезник. Американци одлично знају да се криза у Европи одвија према њиховом сопственом плану. Први разлог је слободно кретање капитала што је веома погодно за амерички финансијски систем. Друго, негативан ефекат слабљења ЕУ не може се претворити у проблем за Америку. Она добро зна до чега ће довести политика коју воде у Африци и на Блиском Истоку.

          Европа се формирала са идејом о рађању новог центра утицаја у свету после Русије, Кине и САД. Требало је да Европа игра улогу помиритеља тих центара. Американцима је та идеја доносила неколико озбиљних проблема. Главни проблем био је то што се појавио велики конкурент од 500 милиона људи, са високим технологијама и високим нивоом развијености популације. Американци су брижљиво спутавали ширење утицаја Европе. Али, сада је дошао почетак краја европског пројекта. После тога Европа више неће бити онаква какву је сада видимо. Срушиле су се све илузије у вези са јединственом Европом.

  • Данас посматрамо како се огромна бујица избеглица обрушава Европу. Да ли ће то изазвати ерозију граница у ЕУ?

          –  Неконтролисана најезда избеглица повећаваће унутарполитичке конфликте у земљама ЕУ. Већи део становништва Европе није спреман да позитивно и хумано поима овакав прилив.

          Сада је све приметније да се политика многих земаља не допада већини њиховог становништва. На пример, све што се дешава у Француској даје инструменте за деловање Марин Ле Пен и њене партије. Ако она постане председник Француске десиће се велике промене, и то не само са аспекта политике. А и у Италији постоје популистичке тенденције како на десном, тако и на левом крилу, које критикују политику званичних власти.

          Можда они немају сопствени план за решење накупљених проблема, али прилив избеглица и политика власти према њима даје опозицији повод за критику власти. Тако је у свим земљама – Шведској, Данској, Мађарској, Словачкој. Следећи резултати избора за Европски парламент веома ће променити политички пејзаж Европе.

  • Да ли први корак почетка краја ЕУ може да буде поновно стварање граница унутар уније?

          –  Тамо где превладавају националистичке тенденције -повећаваће се контрола на границама. За сада је то тешко предвидети. Али, у шенгенским прописима није реч само о слободном кретању људи. Шенгенска правила се односе и на – кретње робе, што је веома повољно за земље – учеснице. Ако се почне са појачаном контролом на границама, онда ће то бити негативно схваћено.

          Кад се говори о почетку краја Европе, не треба мислити да ће ЕУ нестати. Настала је потреба да се ревидира лисабонски документ, будући да не функционише. При том, то треба учинити у наредне две године. Правни темељи Европе као такви, више не могу да је одрже у садашњем облику.

  • Шта ће те измене значити за Русију?

          –  Понашање прибалтичких земаља у таквој ситуацији учиниће те земље приметно слабијим унутар ЕУ, јер се оне супротстављају Немачкој, Француској и Италији. Према њима Стара Европа може да почне опрезније да се понаша. Без обзира што су малих размера, до сада су прибалтичке земље имале снажан утицај због своје политичке припадности. А сад се одједном испоставља да су оне веома равнодушне према судбини уније. Балтичком региону прети опасност да остане усамљен.

          У односу на Русију – то ће бити позитиван помак. Русија више неће изгледати као непријатељ, како су хтели да је тако прикажу. Док се Европа бори са кризом, Москва показује као се самоуверено бори са околностима. Они су галамили о опасности Русије по своје савезнике, али криза показује да претња долази из других извора.

  • Може ли ситуација са приливом избеглица да промени политичке одлуке Европе у односу на Блиски Исток?

          – Шефови земаља, наравно, о томе не говоре отворено, па и медији радије прећуткују. Али, очигледно је да је криза са избеглицама повезана са политиком ЕУ у односу на Либију и Сирију. Кризу су створили они сами, али то нико неће да призна. Ипак, мислим да владе схватају да је неопходно да ревидирају своју политику у односу на тај регион. Ако се рат у Сирији настави, онда ће се и прилив избеглица повећати. То ће бити трагедија коју Европа неће моћи да преживи. Према томе, власти ЕУ мораће да ревидирају однос према председнику Сирије, БашаруАсаду и да смање војну помоћ устаницима. Међутим, САД то неће учинити.

          Превела

          Ксенија Трајковић

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/kjeza-izlazak-britanije-bice-tezak-udarac-za-eu-a-kriza-ga-cini-izvesnim

2 гласa