Парастос жртвама злочиначке акције “Олуја“ последњих пар година посећивало је свега 800 до 1000 људи. Сувише мало за метрополу каква је Београд, с обзиром да број људи који су из авнојевске Хрватске дошли у српску престоницу у оним несрећним ратовима 1990-их година, је неколико стотина хиљада. Знам да је добар део њих отишао у иностранство, али свеједно, мало је.

Градске и републичке власти су протеклих година на тај парастос жртвама Олује, тачније једно од највећих страдања свога народа углавном окретали главу и проформе ради слали су увек неког једва битног члана да се појави на истој и каже коју реч.

Поред овог “великог“ парастоса, што се Срба Крајишника тиче, постоји и неколико “малих“… за жртве Медачког џепа (9. септембра), Равних Котара, односно Масленице (22. јануара), Бљеска (1. маја), Откоса (3. новембра) и др. Када су биле 20. годишњице тих парастоса није била овакво обележавање, а нити је придаван значај као сада за 20. година страдања Срба у “Олуји“. Зато ме све ово јако чуди. Све мислим да је ово неки сан. Као да „камен у главу“ доводи до отрежњења. Сада, да ли потпуног или делимичног, видећемо.

Пре неколико недеља, владе Српске и Србије су донеле одлуку да ће 5. август бити проглашен за Дан сећања на страдања Срба у “Олуји“. Нисам очекивао пуно, јер политичари односно министри сваки дан обећавају нешто ново и боље.

Деветнаест година, овај парастос жртвама “Олује“ је обележаван 4. августа, да би пре 10 дана добили информацију из Удружења несталих и погинулих “Суза“ (које је свих ових година било главни носилац обележавања парастоса за Србе из Крајине), како ће се сада држава укључити у обележавање, али да се парастос и палење свећа у Цркви св. Марка помера за један дан, тачније 5. август. Рекли су нам како су они дуго већали, али да је пао договор да се не конфронтирају са властима, већ да се то обележи “како ваља“, односно да се сабирамо, а не делимо.

Већ од 1. августа 2015. у Србији је покренут низ манифестација у неколико градова (Београд, Нови Сад, Сремска Рача и др.), које су посвећене страдању Срба у „Олуји“… Тако да је 4. августа 2015. само из Београда кренуло најмање 50 аутобуса, а укупно је дошло око 200 аутобуса из Републике Српске и Србије, као и државна свита, црквени велико достојници са патријархом Иринејем, који је служио парастос… на мосту и поред моста преко кога су наши прогнаници њих 250.000 и више прешли у Србију.

Добијен је ударни термин 20 сати на РТС и РТРС. Поред премијера Србије и председника Републике Српске ту ноћ су добили прилику да проговоре и глумци, као и „девојка из колоне“. Иначе, када смо већ код ње… њена прича у оригиналу је „таворила“ пет година на интернету, где ју је мало ко примећивао. Тек када је окачена на наш сајт и проширена преко друштвених мрежа, „лансирана је у орбиту“. Верујем да није ни она сама знала откуда толика помама за њом и њеном дирљивом причом. Нама је драго да је прича нашла пут до оних који треба да то чују.

Оно што је мени мрачило поглед у Сремској Рачи, те вечери, јесте промоција одређене политичке странке. Било је најмање 20 таквих ликова. А још грђе од тога ми је било махање заставама на говоре државника, попут онога када се дочекују спортисти на Балкону (бео)градске терасе, након освојених медаља.Застава ако их је и било, морале су бити на пола копља.

Било је те вечери и више од 10.000 посетилаца… Повратак за Београд је био у касним вечерњим сатима.

Наредно јутро, 5. августа 2015. испред београдске Цркве Св. Марка је све било спремно за парастос жртвама Олује. Све је било премештено на степеницама испред цркве, пошто су у самој цркви велики радови. Стављени су  велики звучници, а поред тога снимљени су гласови (мушки и женски), који су то јутро прочитали имена свих настрадалих у „Олуји“. Дошао је изненађујуће велики број људи. Мислим да је било чак и дупло више него прошле године, по мојој процени око 2.000 људи. Палили су Крајишници свеће, док је патријарх Иринеј служио поново парастос.

Наши момци су све време држали транспарент, тачније подсетник шта је то „Олуја“ у бројкама. Није им сметало сунце, односно врућина, од које су многи посетиоци  потражили спас хладовини.

Након тога је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, одржао беседу. Мене је та беседа одушевила, само из разлога што Амфилохије, није ништа увијао, нити умањивао. Лепо је рекао и направио паралеле између српских жртава у Првом светском рату, Другом светском рату, као и овим ратовима на простору бивше Југославије. Није упирао прст кривице само у хрватске државнике, већ и њихове менторе са Запада. У том моменту амбасадор Велике Британије је напустио парастос, док се један министар и један народни посланик смешкали томе.

Већ по традицији, после парастоса српским жртвама, одлази се у Ташмајдански парк који је ту одмах поред, те се полажу венци и цвеће на споменик српским жртвама који су настрадали 1991-2000 на простору бивше Југославије.

У 12 сати је била предвиђена једна шетња, централним градским улицама, од цркве Св. Марка до Сава Центра, где је била предвиђена Меморијална академија посвећена 20. година обележавња погрома Срба из Книнске Крајине. У тој колони је било преко 1.200 људи, а направљена је и мала импровизација са трактором и приколицом која је ишла на челу те колоне. Поред тога, на челу колоне је била неколицина људи у белим (?!) мајицама из Алибунара, који су носили транспарент, на коме је писало „Олуја“ = Злочин. Неколико корака иза њих, били су наши момци који су носили опет наш „подсетник“, да види читав центар града.

Дошетали смо се до Сава центра, преко Зеленог венца и Бранковог моста, а један део је морао да напусти церемонију, због пословних обавеза. Други део је остао на Меморијалној академији.

После свега, јесам задовољан како је све испало. Види се да када држава умеша прсте, како све може. А да ли ће да нас од овога боли глава када сутра дођу избори или не, видећемо.

Видим да сви спомињу шта се дешава у комшилуку. Ја им не бих придавао ни пажње, а ни значаја.

Чега се паметан стиди…

Томислав Ковач

facebookreporter.org/2015/08/06/zlocininadsrbima-com-извештај-са-обележавања-парастос/

Прочитај без интернета:
0 гласовa