Пише: др Марко ЈАКШИЋ, некадашњи народни посланик у Скупштини Републике Србије
ОВИХ дана на северу Косова и Метохије у четири општине – Лепосавић, Звечан, Зубин Поток, Косовска Митровица – осванули су плакати са заједничком сликом Александра Вулина и Хашима Тачија.

        На плакатима су биле слике и председника Покрета социјалиста за Косово и Метохију Александра Јаблановића и новопостављене министарке у сепаратистичкој влади самопроглашене „републике Косово“ у доста опуштеним позама и са грбом самопроглашене републике Косово.

        Плакате су током дана без имало устручавања лепили активисти Српске напредне странке.

        Ваљда подстакнут овим транспарентима, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је изрекао чувену реченицу да његов колега из Владе пролази политичком трасом пута „од Че Геваре до Хашима Тачија“.

        Поставља се питање: шта је разлог овако жестоког сукоба унутар владајуће коалиције у Србији, конкретно између СНС-а и Покрета социјалиста?

        Одговор је једноставан, а то је новац. И то новац који сепаратистички режим у Приштини пребацује општинама на северу Косова и Метохије. Порекло тог новца је срамно и обезбеђен је договором између Александра Вучића и Хашима Тачија где се српски премијер обавезао да спроведе у дело „Боркове договоре“ и да на административним линијама Јариње и Брњак инсталира царинике и граничну (албанску) полицију. Тридесет посто тог новца, да знају грађани Србије, који се остварује царињењем робе на ова два административна, или боље рећи гранична, прелаза припада општинама на северу Косова.

        Апсолутну контролу тог новца у три општине Зубин Поток, Митровица, Звечан има СНС, а контролу новца у Лепосавићу, чији је тзв. градоначелник Драган Јаблановић, отац председника Покрета социјалиста за КиМ, има Покрет социјалиста.

        Како СНС жели да и у Лепосавићу оствари контролу новца а Покрет социјалиста то не дозвољава – онда је то разлог за овај политички, боље рећи, комерцијални сукоб. Из тог разлога пре негде више од годину дана „непознати“ извршиоци бацили су бомбу на кућу Јаблановића.

        Министар за локалну самоуправу из редова СНС-а, Љубомир Марић, требао је да смени Драгана Јаблановића који га је предухитрио па је преко Исе Мустафе сменио њега. Српска брука и срамота је у томе што се тзв. Тачијеви Срби, јер су бирани по Тачијевом уставу, свађају због Тачијевих пара.

        У сенци ових политичких догађаја – апсолутно свесно – сви медији у Србији су прикрили хапшење 21-ог припадника КПС полиције српске националности од којих су скоро сви радили пре 1999. године на Косову и Метохији. Једанаесторо њих је у истражном затвору, а осталих десет у кућном притвору. Сви су оптужени од стране сепаратистичког режима у Приштини за корупцију, односно примање мита.

        Такође, двоје високих официра КПС полиције из Косовске Митровице избачено је са посла због посете Марка Ђурића Косову и Метохији. Каква успешна интеграција припадника министарства унутрашњи послова Републике Србије у полицијске институције самопроглашене републике Косово!

        Ова „затворска“ интеграција осликава успех Бриселског споразума и бољи живот Срба на Косову и Метохији.

        Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић је недавно пустио у рад НИС-ове пумпе на северу Косова и Метохије што сам НИС у својој званичној изјави демантује. То је и разумљиво, имајући у виду да би НИС могао легално да ради у јужној српској покрајини он мора да се региструје у Приштини по законима самопроглашене републике Косово и тиме призна ову сепаратистичку творевину.

        НИС-у са већинским руским капиталом то не пада на памет, за разлику од Београда који региструје Телеком на Косову и Метохији по законима туђе државе уз ограничен број претплатника од само 50-ак хиљада, што је мање него што их данас Телеком има.

        Срби на Косову и Метохији ће у наредним месецима морати да број 064 мењају за 067, а допуне за мобилне телефоне уместо у динарима плаћаће у еврима, што све показује колико је катастрофална Вучићева национална политика на Косову и Метохији.

        Чак и рударски комбинат „Трепча“, за коју Влада Србије хоће да се бори, послује у оквиру правног система сепаратистичке творевине зване република Косово, и од 2008. године до данас је у буџет самопроглашене републике Косово уплатила више од 20 милиона евра.

        За све то време Република Србија финансира више од 3.000 „Трепчиних“ радника, а она у буџет Владе Србије Трепча није уплатила ни динар.

        Од наведеног Марка Ђурића смо чули да ће он на Сретење да прогласи Заједницу српских општина независно од Приштине и Брисела. Мало неозбиљно и подсећа на ону народну „много мачку говеђа глава“ или још боље „баби се снило, шта јој срцу мило“. Срби, пре свега на северу Косова, до 2009. године имали су много више од Заједнице српских општина, јер су имали све капацитете државе Србије на том простору изузев војске. То су изборили својом херојском националном борбом против KFOR-а, UNMIK-а, Приштине и осталих противника.

        У северном делу Косовске Митровице јуна месеца ‘99. године није остало више од 500 Срба, али упорном политичком борбом до 2009. године број Срба је достигао цифру од скоро 20 хиљада. После 2009. године, погубном националном политиком, прво Бориса Тадића и Борка Стефановића, а онда Бриселским споразумом Александра Вучића, а све због уласка у ЕУ, власт у Београду је поништила своју државност на Косову и Метохији. Предала је полицију, цивилну заштиту, судство, телекомуникације, итд.

        Зато је изјава Марка Ђурића да ће Заједница српских општина да гарантује Србима безбедност и да ће бити држава у држави која ће да функционише у оквиру правног система Републике Србије велика и ординарна лаж. И, више личи на предизборна обећања него на реалну политику.

        Кадрови који то треба да остваре су нестручни, неозбиљни, неквалитетни, без искуства и бирани по правном систему сепаратистичке творевине републике Косово. Тај политички бошибозук нема капацитета ни снаге да било шта озбиљно уради за свој народ и то наши противници добро знају.

        Чак и директор Канцеларије за КиМ је приучени средњошколац уз акшам диплому приватног универзитета и његова свађа са Едитом Тахири више личи на дерњаву незадовољног детета него на понашање озбиљне политичке фигуре.

        Чак му се Едита Тахири смеје у брк и захваљује на проширеној државности републике Косово коју је омогућила Влада Србије и Канцеларија за КиМ.

        Питањем Косова, као најважнијим српским питањем, у своје време бавила се српска политичка елита, као што је председник Владе Никола Пашић, председник САНУ Јован Цвијић, Стојан Новаковић и др. Данашњом кадровском селекцијом Александра Вучића власт показује колико јој је стало до Косова и Метохије. Оно што је за похвалу, сем малог броја, остали Срби са Косова и Метохије не желе да буду издајници.

        Марко Ђурић још каже да ће та Заједница функционисати у оквиру правног система Републике Србије, што је мало необично и контрадикторно јер треба да је чине српски представници бирани по уставу и закону самопроглашене републике Косово.

        Срби су на Косову и Метохији имали своју Скупштину Аутономне Покрајине Косова и Метохије од људи који су бирани по законима Републике Србије, али које Александар Вучић не признаје него су му легитимни они српски представници који су бирани по сепаратистичким законима.

        Народна изрека каже „што се грбо роди, време не исправља“. Тако да и таква Заједница српских општина са српским представницима фаличног легитимитета нема услова да се оствари.

        Ако Александар Вучић, односно Марко Ђурић, желе стварно да формирају српске институције на Косову и Метохији које би биле под патронатом Републике Србије они морају да распишу локалне изборе и да добију валидне српске представнике биране по Уставу Републике Србије. Прилика за то јесте у наредном периоду када треба да се одрже председнички и могући парламентарни избори.

        Тада би могли да се одрже и локални избори на Косову и Метохији пошто постоје сви технички предуслови. Ако постоје за председничке и парламентарне – онда постоје и за локалне. Међутим, ту постоји један велики проблем, а он је да председник Владе Србије нема храбрости за један такав политички корак. У суштини је он кукавица која је – да би дошла на власт – обећала Западу да ће на Балкану да створи прво независно Косово а онда и „Велику Албанију“ због чега је и потписала Бриселски споразум. Зато и јадиковке Марка Ђурића Запад не схвата озбиљно.

        Срби су на Косову и Метохији, пре свега на северу, у периоду од 1999. до 2009. године били озбиљан политички противник јер нису кукали, нису се жалили, и оно што кажу тога су се држали и остваривали. Додуше, тако су могли да се понашају јер их сопствена држава тада није издавала, ни продавала већ их је подржавала.

        Ако актуелни режим жели да демантује критике опозиције да је марионетски – нека распише локалне изборе на Косову и Метохији, што је и по Уставу Србије у обавези. Александар Вучић ипак нема снаге за тако нешто јер је одавно продао веру за вечеру.

        Пре неки дан је сепаратистички суд у Косовској Митровици под јурисдикцијом Приштине поднео кривичну пријаву против Александра Вулина јер је наводно нелегално ушао на Косово и Метохију.

        Српски министар је изјавио да тај суд он не признаје.

        Он не признаје, али му то не смета да присиљава српске судије са Косова и Метохије да напусте правни систем Србије и да постану судије у том суду који он не признаје. То само показује колико је актуелни режим лицемеран и национално штетан.

3 гласa