Београд – Тек након што је борд директора Међународног монетарног фонда (ММФ) одобрио трећу контролу аранжмана из предострожности са Србијом, сазнали смо да је један од услова био и да влада усвоји документ у коме је прецизно наведено колико људи из јавног сектора ће остати без посла.

То јасно пише у Меморандуму економске политике који је ММФ објавио на свом сајту. Реч је о документу који је пратећи део писма о намерама, који представља неку врсту уговора са овом финансијском институцијом, а који су потписали премијер, гувернер и министар финансија.

Како се наводи у Меморандуму, држава и даље не одустаје од циља за отпуштања у овој години. У званичној преписци са Фондом и даље се наводи да ће број запослених у односу на 2014. годину бити мањи за 14.500 људи.

Они наводе да је у првих девет месеци ове године број запослених смањен за свега 4.200 људи и то на нивоу целе државе. При том, држава се обавезала и да број запослених на одређено време неће бити већи од 10 одсто сталног броја запослених.

У Меморандуму се наводи и то да ће следеће године број запослених у јавном сектору, што кроз циљана отпуштања, што кроз одлазак у пензију, бити смањен за додатних 20.000. људи.

У сваком случају, за болећивост државе према запосленима, догодине више неће моћи да буде оправдања. Све што у 2015. години од планова не буде остварила – мораће да испуни следеће године.

Донети су закони и пратећа акта, а ту су и казнене одредбе којим се прети одговорним лицима уколико не буду поштовали намеру државе да се реши вишка запослених.

У Закону о буџетском систему са чак два милиона динара казне прети се корисницима буџетских средстава уколико направе или одобре плаћања која нису предвиђена у буџету, а прекобројни чиновници, и сви остали којима је држава послодавац, већ су изостављени из буџета, односно њеног расходног дела.

Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору у погледу казне је ипак нешто блажи, јер предвиђа санкцију од максималних 150.000 динара за овакав прекршај који подразумева „пробијање” масе зарада утврђене рационализацијом.

Такође, према најавама министарке Кори Удовички осим оцењивања, приликом смањења броја запослених биће узети и социјални критеријуми, па ће тако откази заобићи самохране родитеље, али и инвалиде.

Да ли ће одговорни чиновници поштовати закон биће јасно већ у јануару и фебруару наредне године. Јер, сви откази на које се држава обавезала ММФ-у у прошлој години, а њих је око 9.000, мораће да буду „испоручени” већ у јануару 2016.

Наиме, Фискалном стратегијом предвиђено је да списак запослених у јануару буде краћи за укупно 14.000 имена, од тога 9.000 морају да буду откази, а остатак су пензионисања. За наредну годину је, иначе, планирано смањење броја запослених за чак 35.000.

О вишку запослених у јавном сектору, поготово у локалној самоуправи, „водиће рачуна” и Државна ревизорска институција.

Као уосталом и ове године. Наиме, државни ревизор у раду Министарство финансија готово да није нашао пропуст, али је упозорио да у 2014. години нису обустављали трансфер новца за 30 јединица локалне самоуправе које су „пробиле” масу плата и којима регистар запослених није био усклађен.

И по недавно усвојеном Закону о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору локална самоуправа може остати без пара из буџета централне државе уколико не отпусти предвиђени број радника, односно буџет може привремено да јој обустави та средства.

Колико запослених је вишак, посматрано по министарствима и општинама, још се не зна, а до неких закључака може се доћи читањем буџета, односно увидом у масу предвиђених отпремнина.

По анализи Фискалног савета из буџета за 2016. види се из масе отпремнина да највећи део иде за републику и локалну самоуправу укључујући и локална предузећа, а ту се предвиђа око 16.000 отказа.

У здравству се планира око 7.000 отказа, неколико хиљада у просвети и две до три хиљаде у МУП-у. Буџетом је предвиђено 15 милијарди динара за отпремнине, што је довољно за отпуштање 20.000–25.000 људи.

——————————————-

Плаћају казне, не дају информације

Казне нису увек најефикаснија метода за дисциплиновање јавног сектора, јер их прекршиоци плаћају парама пореских обвезника.

О томе говори искуство повереника за информације од јавног значаја Родољуба Шабића. „Телеком Србија” и „Србијагас” су без конкуренције када су у питању јавна предузећа која не дају податке који се од њих траже, рекао је Шабић недавно на Телевизији Н1. Држава и министарства стимулишу такво понашање, јер нико није прекршајно гоњен, додао је он. Јавна предузећа, како наводи, плаћају милионске казне, али настављају по свом.

Прва два места, без конкуренције, припадају „Телекому” и „Србијагасу”, додаје. „Телеком Србија” уредно плаћа казне, каже Шабић. Према писању медија ово предузеће је платило 30 казни, што износи око три милиона динара.

У протеклих пет година повереник је 253 пута казнио министарства, јавна предузећа, судове… Укупна вредност је око 19 милиона динара.

Ј. Рабреновић, А. Телесковић / Политика

извор: www.vaseljenska.com/ekonomija/januarska-otpustanja-uz-pretnju-kaznom/

Прочитај без интернета:
1 глас