ОТКРИВЕНО ДА НИСУ САМО ЕЛЕКТРИЧНО ПРАЖЊЕЊЕ ИЗМЕЂУ ОЛУЈНИХ ОБЛАКА И ЗЕМЉИНЕ ПОВРШИНЕ

 

  • Изучавајући гама-зрачења до којих у високим слојевима атмосфере долази приликом рађања муње, Јапанци су установили да су „ерупције“ биле најјаче у оним деловима спектра који се обично повезују са анихилацијом антиматерије
  • Физичари то никад дотад нису регистровали. И, одмах се отворило питање: одакле антиматерија на периферији муње ако се крајње ретко среће чак и у космосу?

        МУЊЕ могу стварати тако моћну светлост да њени фотони могу „избацивати“ неке нуклоне из атома и „присиљавати“ их да производе антиматерију – наглашава се у чланку објављеном у часопису Nature.

        Научни сарадник Института за експерименталну физику у Сарову, Леонид Бабич тим поводом је објаснио:

        „То откриће је веома важно јер је указало на нови извор изотопа у Земљиној атмосфери. Досад смо знали само за реакције до којих је долазило под дејством космичких зрака. Логично је претпоставити да до сличних процеса долази у атмосфери и других планета, на пример – Јупитера и Венере“.

        Природу муње разјаснио је Американац Бенџамин Франклин ош 1749-те године, утврдивши да је то електрично пражњење између олујних облака и Земљине површине.

        Почетком ове деценије су истраживања показала да је све знатно сложеније и да у настанку муње учествују и космички зраци који играју улогу неке врсте „окидача“.

        Подаци које је прикупио сателит „Чибис-М“ показали су да је муња „структура са више нивоа“ – такозваних фрактала, а да су њихова физичка својства и структура идентични муњи у целини.

        Тим јапанских физичара из Кјота, којим је руководио Теруаки Еното, открио је још једно необично својство муње.

        Изучавајући гама-зрачења до којих у високим слојевима атмосфере долази приликом рађања муње, Јапанци су установили да су „ерупције“ биле најјаче у оним деловима спектра који се обично повезују са анихилацијом антиматерије.

        Физичари то никад дотад нису регистровали. И, одмах се отворило питање: одакле антиматерија на периферији муње ако се крајње ретко среће чак и у космосу?

        Анализе муња у дама-дијапазону показале су оне породиле распад азота-13 и кисеоника-15 – нестабилних изотопа сасвим земаљских елемената. А да су изотопи били резултат атомских реакција непосредно повезаних са муњама.

        Јапански научници тврде (на основу својих истраживања) да муње рађају моћне снопове рентгена и гама-зрачења, а да део њихових фотона располаже тако високим енергијама да су у стању да буквално избијају неутроне или протоне из атома азота, кисеоника, угљеника и других елемената који се налазе у Земљиној атмосфери.

fakti.org/otkrica/japanski-naucnici-munje-u-zemljinoj-atmosferi-dovode-i-do-atomskih-reakcija

1 глас