Процес приступања Црне Горе НАТО-у оголио је бруталност мијешања Русије у унутрашње ствари независних суверених демократских земаља, оцијенила је директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС), Јелена Милић, поручујући да је улога Русије на Балкану дестабилизујућа.

„Није у питању само улазак Црне Горе у НАТО. Ио је била само показна вјежба и најједноставнија студија случаја. Циљ Русије на Балкану је много већи, а то је да се дестабилизује цијели регион и да се тотално минира концепт и привлачност европских интеграција, прије свега, као нечега што је обострано прихваћено“, казала је Милић.

То је, како је рекла, жеља коју изражава Европска унија (ЕУ) и жеља грађана Балкана, изражена на демократским изборима, давањем гласова владама које су рекле да се залажу за европске или евроатлантске интеграције региона.

„То је нешто што Русија не разумије, у њој нема демократије, јер она нема поштовања за своје сусједство. Њено сусједство је, по њој, њена интересна сфера из бизмарковског периода“, рекла је Милић агенцији МИНА.

Она сматра да је оно што Влада Црне Горе ради кад је у питању чланство у НАТО-у свијетла тачка, наводећи да је „тај процес оголио бруталност мијешања Русије у унутрашње ствари независних суверених демократских земаља“.

„Сви би требало да будемо захвални Влади Црне Горе, ако ни због чега другог, само због тога, што смо видјели како то Русија ради“, казала је Милић.

Она је, кад је у питању процес ратификације Протокола о приступању Црне Горе Алијанси, казала да не жели да спекулише кад ће ратификација у Сједињеним Америчким Државама (САД) бити завршена, наводећи да се надала да ће то бити завршено за вријеме претходне администрације и да ће предсједник Барак Обама раније да пошаље предлог Сенату.

Она је поручила да вјерује у систем „цхецкс анд баланцес“ и да ће угледни сенатори допринијети томе да ратификација Протокола „прође“ и администрацију Доналда Трампа.

Милић је указала да примједбе на то колико поједине земље чланице одвајају за НАТО нијесу дошле само са изјавама Трампа у кампањи и да су се могле чути и од посвећених атлантиста прије тога.

Она је, кад је у питању издвајање за одбрану, навела да је издвајање од два одсто циљ, а не обавеза. „Једна од најугледнијих земаља чланица НАТО-а, чије понашање нико не доводи у питање, Норвешка, нема два одсто издвајања за војни буџет, али начин на који троши новац који има и њена посвећеност НАТО-у је јако битна“.

Милић је поручила да није ово први пут да су земље у кризи и да се свјетски поредак мало динамичније мијења него раније, оцјењујући да ће НАТО и то „преживјети“ са све САД као врло важном земљом чланицом.

Она је поручила да политички, вриједносни, безбједносни аргументи за улазак у НАТО стоје.

„Али сада, друштво у Црној Гори, а тврдим и у осталим земљама Балкана, мора да схвати да је тренутно процес уласка у НАТО, који је игром случаја нешто бржи, али није једноставан, куповање оквира за наставак европских интеграција. Тренутно је тако, јер га са овако агресивном Русијом неће бити ако се убрзаним кораком не приближавамо НАТО-у“, казала је Милић.

Она је подсјетила да је на Самиту НАТО-а у Варшави поручено да Алијанса види проблеме исламске радикализације и руског утицаја на Балкану.

То је, како је рекла, и шеф војног комитета НАТО-а је то поновио прије пар мјесеци у Сплиту, што је „у пропутиновској и провучићевској Србији експлодирало као неки спектакл да НАТО хоће тајно да напада и дестабилзује Балкан“.

„Један од главних закључака НАТО-а и планова за будућност како да се развијају капацитети, да се пројектује стабилност ван НАТО граница. Па Балкан је прво двориште иза НАТО-а, сусједство, као што је и за ЕУ, и зато има мисије на Косову и у Босни и наравно да мора да има припреме и планове у случају тешких криза и фактора нестабилности у региону“, навела је Милић.

Она је поручила да се не треба заваравати и да ово што Русија тренутно ради у Сирији нема никакве везе са заинтересованошћу за сиријске цивиле, него са, како је рекла, борбом за позиционирање у Медитерану.

Према ријечима Милић, једна од ствари о којој се у Србији не говори је колико се истиче значај јачања сарадње ЕУ и НАТО-а.

„На министарском састанку у Бриселу се почела операционализација договора. Хтио то или не западни Балкан, поготово овај дио у Републици Српској, Србији или сјеверу Косова који одбија то да чује, то су процеси који постоје. То је процес који је у интересу НАТО-а и ЕУ“, рекла је она.

Како је навела, Србија је формално-правно војно неутрална и на основу оно мало, што нијесу стратешки документи, нико није изразио политичку вољу за чланством Србије у НАТО-у и апсурдно је о томе причати.

„Оно о чему се може причати је колико је јавност Србије свјесна и упозната, не само јавност, него и стручна јавност, и ова шака јада што себе назива проевропском опозицијом Вучићу, са свим одредбама чињенице да Србија са Алијансом има Индивидуални акциони план партнерства, који је највиши облик сарадње који земља која неће да буде члан може да има са НАТО-ом“, казала је Милић.

Како је додала, Србија је такав План увела на мала врата без велике стручне јавности и много објашњавања јавности, прије свега Владе, и усвојила још у јануару 2015. године, послије врло дугачког процеса усаглашавања.

„Имате формално у парламенту пар странака које негдје на шестој страни, ситним словима, као у оним уговорима у банци, стоји да немају ништа против чланства Србије у НАТО-у, рецимо ЛДП. Али ниједна ријеч о посјети Вучићевој сједишту НАТО-а и сусрету са Столтенбергом, нико од њих нема став ни храбрости да кажу ријеч о томе“, казала је Милић.

Она је оцијенила да „лијена технократска опозиција“ у Србији не схвата значај геополитичког тренутка. „А по мени једино рјешење за све изазове на Балкану је трчање земаља и вучење за рукав земаља да НАТО обрати пажњу на нас, док се ЕУ не сабере шта ће са собом“.

Како је рекла, Србија није на путу за чланство у НАТО-у, Србија је формално земља кандидат за чланство у ЕУ, у којој је подршка чланству у ЕУ сигурно испод 50 одсто.

Милић је казала да ниједно од тих истраживања о подршци НАТО-у није спроведено у нормалним условима, у којим би се опозиција барем залагала за јачу сарадњу са Алијансом, тако да је подршка 13 одсто грађана Србије НАТО-у, како је рекла, била и мања прије четири године.

„Када је на власти била много цивилизованија власт, Демократске странке, и док је руски утицај био много мањи. Тако да та истраживања јавног мњења морају да се узму у контексту да овдје не постоји кампања за чланство у НАТО, да се овдје крије и онај ниво сарадње који Србија има са Алијансом“, навека је она.

Милић је казала да је на 2БС форуму у Црној Гори прије двије године Србија похваљена зато што је прихватила да буде дио глобалне коалиције предвођене САД-ом за борбу против ИСИС-а.

„Ту НАТО није био директан члан, али се НАТО прије двије или три године као организација укључио у ту коалицију, опредјељујући пар својих извиђачких шпијунских авиона Аваx за помоћ коалицији“, казала је она.

Србија се, додала је, није исписала коалиције, значи јача сарадњу са НАТО-ом.

„Тако да имате шизофрену ситуацију у којој тај процес комуникације и сарадње са НАТО-ом очито јача, а са друге стране, анти-НАТО реторика министара и самог премијера, говори о шизофрености ситуације која је по мени неодржива, али за коју није толико крива владајућа коалиција, јер њој се може, већ је крива технократизована НВО сцена и кукавичка такозвана европска опозиција“, казала је Милић.

(Аналитика)

www.nspm.rs/hronika/jelena-milic-srbija-jaca-saradnju-sa-nato-om-iako-ima-anti-nato-retoriku.html

1 глас