• Из Турске у Јерменију стигло 80 „скривених Јермена“. Из те групе исламизованих Јермена, две девојке из Дерсима и младић из Дијарбакира пожелели су да се крсте, али су се суочили са непремостивим проблемом
  • Свештеници су различито објашњавали своје одбијање: неко је рекао да треба неколико месеци раније поднети писани захтев на разматрање да би био одобрен; неко – да је потребно одобрење архиепископа Арама Атешјана, заступника Константинопољске патријаршије. Један свештеник је рекао да ти млади људи најпре треба да посете Јерменију најмање три пута; други је питао зашто се нису обратили цркви на територији Турске, пошто су већ сви из Турске…

Пише: Анаит БАГДАСАРЈАН

        ИСТОРИЧАР Рафи Петросјан (Raffi Bedrosyan) отворио је у листу The Armenian Weekly тему о крипто-Јерменима у Турској.

        Пре тога је тема његове публикације било путовање 80 „скривених Јермена“ у Јерменију у оквиру пројекта „Препород“. Резултати тог путовања углавном су позитивни. Ипак, учесници су морали да се суоче са непријатном ситуацијом.

        Из те групе исламизованих Јермена, две девојке из Дерсима и младић из Дијарбакира пожелели су да се крсте.

        У време прошлогодишњег путовања, двоје крипто-Јермена постали су хришћани. Међутим, ове године Рафи Петросјан суочио се са тешкоћама покушавајући да организује крштење тих младих људи.

        Организовање церемоније није успело ни у Ечмиадзину, ни у манастиру Хор Вираб, ни у цркви Сурб Ованес у Јеревану.

        Свештеници су различито објашњавали своје одбијање: неко је рекао да треба неколико месеци раније поднети писани захтев на разматрање да би био одобрен; неко – да је потребно писмо са одобрењем архиепископа Арама Атешјана, заступника Константинопољске патријаршије.

        Један свештеник је рекао да ти млади људи најпре треба да посете Јерменију најмање три пута; други је питао зашто се нису обратили цркви на територији Турске, пошто су већ сви из Турске.

        Ниједан од свештеника није био спреман да реши питање  о крштењу, сви су телефонирали својим „надређеним“, који, или нису одговарали, или је одговор био негативан. Није помогло чак ни ангажовање министра за дијаспору, Грануша Акопјана.

        Таква ситуација заинтересовала је медије јерменске дијаспоре и Јерменије, а изјаве су дали представници Цркве, владиних организација, политичких партија и организација дијаспоре. У друштвеним мрежама започеле су жестоке расправе за и против одлуке да се одустане од крштења тих младих људи.

        Тај случај изазвао је талас критике упућен Јерменској цркви, Министарству дијаспоре и влади у целини, уместо критике оних који су непосредно донели одлуку о неприхватању. Осим тога, велика пажња медија може да одигра улогу зле шале са младим „скривеним Јерменима“ – јер, они треба да се врате у Турску где ће наставити да живе међу муслиманима, Турцима и Курдима и могу да се суоче проблемима.

        Петросјан зато поставља питање: да ли сви ти новинари и критичари брину о  осећањима људи који су донели само личну одлуку да пређу у другу религију?

        „Скривени Јермени“ често до пуне зрелости не знају своје порекло, али су рођени као Јермени.

        Сада многи свесно доносе одлуку да се врате својим коренима. Међутим, крштење је – нешто сасвим друго. Нико се не рађа као хришћанин или муслиман, религија је – резултат породичног васпитања или сопственог избора. Аутор тврди да, ако је човек одлучио да постане хришћанин, посебно, ако се ради о крипто-Јерменима, онда нико и ништа не треба да га омета.

        Превела Ксенија Трајковић

fakti.org/globotpor/jermeni/jermenija-ima-neocekivani-problem-kripto-jermene-iz-turske-nema-ko-da-pokrsti

0 гласовa