ОДЗВОНИЛО им је у понедељак, али сви рокови, ипак, нису потрошени. Без заштите државе од принудне наплате потраживања остала су 43 друштвена предузећа. Већина њих већ 2. јуна би могла да покуца на врата привредних судова са захтевима за покретање стечајног поступка. Тако ће, макар за месец дана, избећи пленидбу имовине.

Представници Министарства привреде и Агенције за приватизацију разговарали су у понедељак у Привредној комори Србије са људима из ових фирми. Препорука је јасна, уколико им прети принудна наплата, нека крену у стечај.

- Када се преда захтев за покретање стечаја фирма је највише 30 дана заштићена од принудне наплате – појаснила је Андријана Живановић, специјална саветница министра привреде. – Ко има готов унапред припремљени план реорганизације (УППР), са извештајем ревизора и одобрењем већинских поверилаца, може да повуче захтев за стечај и затражи УППР. Друга опција је реорганизација, а трећа приватизација, обе из стечаја. Али је битно да иницијатива за тај поступак дође из предузећа. Може од руководства, може и од запослених, јер су и они повериоци. Ми ћемо вам помоћи. Чак и уколико је проблем предујам.

ДЕЦЕНИЈАМА У РЕСТРУКТУРИРАЊУ
ПРЕДУЗЕЋА која ових дана одлазе у стечај су била само формално у реструктурирању. На исти начин су функционисали као и пре тог поступка и очекивали су да Влада или неко други плати њихове рачуне – каже економиста Марко Митровић, аутор књиге „Како реструктурирати компанију“ издавачке куће „Клио“. – Овај поступак би требало да траје од шест месеци до годину дана, а у њима траје годинама. Мислим да је много бољи потез за ове компаније које су преостале, да се искористи модел као у Железари, да се проблеми превазиђу или да се продају бар делови тих фирми за које би постојало интересовање.

Реструктурирање траје више од десет година. Датум од ког више не важи заштита од принудне наплате помера се последње две године. А коначни рок ове фирме су дочекале неспремне за продају. Многи директори и представници ових предузећа у понедељак су за то директно прозвали Агенцију за приватизацију. Покренули су питање зашто није објављена продаја „Вршачких винограда, који дугују половину својих потраживања или ПИК „Земун“. У свим овим предузећима, чуло се на састанку, држава има своје заступнике капитала.

- Највећи кривци су у предузећима – одговорио је Љубомир Шубара, директор Агенције за приватизацију. – У „Вршачким виноградима“ директор годину и по није хтео да плати накнаду заступнику капитала. Има директора који су седам година директори у реструктурирању, а тек сада су се сетили да истиче рок. Директор ПИК „Земун“ је био код мене у среду.

На то је представник ПИК „Земун“ одговорио да већ три године моли за помоћ, али да она не стиже. И да му није јасно зашто нису понуђени купцима. Представници Агенције су одговорили да није било јавног позива јер ПИК „Земун“ не зна где им се налази 900 хектара. Од првог човека Агенције за приватизацију се могло чути и да нико разуман не би купио ИМР са 90 милиона евра дуга. Да сва писма о заинтересованисти за ову фабрику која су стигла до њих, последње на пољском језику, не помињу вољу да се фирма купи, већ само – закупи.

ЗАМЕНАНИ списак стратешки важних предузећа није остао нетакнут. Влада је у последњем часу замнила две фирме. Уместо ППТ-ТМО и ППТ „Кочна техника“ на листи предузећа од изузетног значаја нашли су се „Прва искра“ Барич и Група „Застава возила“.

Из „Борелија“ су и 1. јуна тражили састанак са министром привреде. Ова фирма има нерешено питање имовине са хрватским „Боровом“.

- Не знамо да ли су основни мотиви надлежних због којих су нас оставили без заштите судски процеси који су у току или нерешена имовина – каже Зорка Црногорац, директорка „Борелија“. – Дугујемо око 14 милиона евра, а највећи поверилац је Пореска управа. Имали смо седам заинтересованих купаца, од којих су четири из бранше. Тражили смо још у фебруару да разговарамо са надлежнима о решавању статуса имовине, али нам је тада саопштено да предузеће треба да иде у стечај.

Препорука за одлазак у стечај стигла је и до фирми чији директори у понедељак нису били у Привредној комори. Такав је случај са Фабриком вагона Краљево.

- Нама су у петак понудили додатни метод заштите – објашњава директор Зоран Миновић. – То је улазак у предстечајни поступак који штити месец дана. Онда бисмо ми морали да за 15 дана саставимо УППР, што јесте премало времена, али ћемо то некако урадити. Када се он прихвати, заштићени смо пола године. Две фирме су исказале заинтересованст за нашу фабрику, из Немачке и Турске. Ми смо њихова писма о заинтересованости послали Агенцији за приватизацију. Од ње смо, међутим, пуна четири месеца чекали само одлуклу о моделу приватизације и тако дошли у ову ситуацију.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:550996-%D0%88%D0%BE%D1%88-%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%86-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%87%D0%B0%D1%98

Прочитај без интернета:
0 гласовa