Париз; Брисел; Москва – Француска је на захтев бивших деоничара компаније Јукос одлучила да замрзне руску имовину, саопштио је у четвртак Форбс.

Раније су се на исти корак одлучиле и власти Белгије, које су, такође на захтев деоничара Јукоса замрзнуле имовину руских компанија и Руске Федерације

„Бивши деоничари Јукоса су успели да увере власти не само у Белгији, него и у Француској, да заплени руску имовину“, саопштио је Форбс у четвртак.

„Ако приликом доношења одлуке о заплени руске имовине у Белгији буде било повреда, Русија ће предузети одговарајуће законске мере“, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

„Још нисам видео документе. То треба решавати у судском поступку. Ако постоје повреде закона, ми ћемо предузети законске кораке“, изјавио је Лавров.

Помоћник председника, Андреј Белоусов, изјавио је да Русија очекује да ће након Белгије одређени број земаља почети замрзавати руску државну имовину, а руски министар правосуђа, Александар Коновалов, изјавио је почетком јуна да се Русија припрема за спречавање противзаконитог покушаја заплене државне имовине у иностранству која долази након одлуке Арбитражног суда из Хаага, који је у спору против Русије пресудио у корист бивших деоничара Јукоса.

„Француско законодавство је замрзнуло рачуне руских компанија којима управља француска испостава ВТБ банке, друге по величини банке у Русији“, за РБК је рекао њен директор Андреј Костин.

Дипломатски рачуни су такође били на кратко замрзнути, али су убрзо одмрзнути.

„Од овог јутра су дипломатски рачуни су одмрзнути. Износи су мали, неколико десетина тисушта евра, али рачуни руских компанија су и даље замрзнути. Ми сада радимо са својим правозаступницима на проблему „, рекао је Андреј Костин, преноси Спутник.

Опсег замрзнутих средстава Русије је безначајан

„Потребно је узети у обзир ризике заплене руске имовине у другим земљама, укључујући ЕУ и САД“, коментаришући заплену руске имовине у Француској и Белгији новинарима је рекао министар за економски развој Русије, Алексеј Уљукајев.

„Опсег заплењене имовине је незнатан. Тамо нема озбиљнијих финансијских ресурса. Сама чињеница је, наравно, неугодна. Заиста, може се очекивати ​​ширење таквих акција“, рекао Уљукајев.

„Ми требамо проценити ризике и ја сматрам да они постоје“, додао је, истакнувши да ризици заплене постоје и у земљама ЕУ, Сједињеним Државама и другим земљама.

2003. године руска Пореска управа оптужила Јукос за утају пореза тако што се преко „сестринских“ компанија, које је регистровала по руским регионима, користила пореским олакшицама. Тада је процењено да је Јукос био дужан око 20 милијарди долара пореза по тадашњем курсу. С обзиром да Јукос тада није могао исплатити сва потраживања, покренут је стечајни поступак, а деонице компаније су продате на берзи. Деоничари су се побунили против те одлуке и обратили арбитражном суду у Хаагу од којег су тражили да им Русија исплати одштету за, како су рекли, „експропријацију“ компаније.

Европски суд за људска права је у јулу 2014. године пресудио да је Русија бившим деоничарима дужна исплатити 1,86 милијарди евра. Руско Министарство правосуђа је тада саопштило да је одлуку суда немогуће објаснити правном логиком.

Ово није први пут да се замрзава руска државна имовина. Наиме, 1993. године је луксембуршки суд замрзнуо руску имовину у више западних банака, након што је једна швајцарска копанија добила спор због непоштивања уговора којег је са руском владом имала о испоруци производа широке потрошње у замену за нафтне деривате.

Владимир Путин не признаје пресуду Арбитражног суда у Хаагу

Како преноси портал Vestifinance, руски председник Владимир Путин је изјавио да не признаје одлуку Хашког суда, јер Русија није потписница Европске енергетске повеље и своју ће позицију доказати на суду.

„Не може не бити реакција са наше стране. С обзиром на те поступке, наш став је добро познат. Арбитражни суд у Хаагу је надлежан само за оне земље које су потписале и ратификовале Европску енергетску повељу, а Русија је није ратификовала, тако да ми не признајемо надлежност тог суда, што ћемо доказати кроз законску процедуру. Чињеница да су се деоничари Јукоса жалили да би добили додатни новац из Русије за нас није новост и са сличним стварима смо се суочавали и раније“, рекао је Владимир Путин.

„И раније су нас тужиле стране компанија, наши партнери, укључујући и европске, као и међународне компаније. Како би заштитили своје интересе, радићемо у оквиру цивилизованог правног процеса“, нагласио је руски председник и поновио како ће Русија предузети све мере како би заштитили своје интересе.

„Ово питање је правне природе. Што ће тачно учинити наши правозаступници, потребно је питати њих, али ми немамо никаквих тајни, потребно је да их замолите неће бити никаквих тајни“, закључио је Путин обраћајући се новинарима на Међународном економском форуму у Ст. Петерсбургу.

Закон о одузимању стране имовине у Русији је већ спреман, а Белгија и Француска могу изгубити десетине милијарди долара.

Међутим, као што се у почетку наводи, Белгија је замрзла и рачун руске амбасаде и дипломата на својој територији, да би одмах повукла ту сулуду одлуку.

Наиме, руски медији су као „пробни балон“ објавили информацију о могућем одговору на заплену руске имовине према пресуди бивших деоничара Јукоса.

Руски одговор на одлуку белгијског суда и заплену руске имовине у Белгији ће бити пуно оштрији, него што се надају у Белгији, пише руски Поглед.

Москва је запретила да ће предузети симетричне мере, а оне хитне подразумевају одузимање зграде амбасаде Белгије у Руској Федерацији. Но, чак и ако Москва спроведе само део својих претњи, Белгија то неће моћи поднети.

У четвртак је руско министарство спољних послова позвало белгијског амбасадора Алелса Ван Меојвена и упутило му оштру протестну ноту у вези са запленом руске имовине и рачуна у Белгији. Москва сматра како су ове акције, као и одлука Француске, очигледно кршење међународног права.

Русија је амбасадору Белгије рекла да такво деловање сматра „отворено непријатељским чином“ и тражи да Белгија хитно предузме акције „којима ће поштовати суверена права Руске Федерације и осигурати нормално функционисање руских институција и субјеката“. То је у Белгији учињено истог тренутка и одмрзнути су рачуни и имовина руске амбасаде у Белгији.

Иначе, Русија је запретила да ће „размотрити усвајање одговарајућих мера као одговор на заплену имовине Руске Федерације која налази у Краљевини Белгији, што би могло укључити и одузимање имовине белгијске амбасаде у Москви, као и рачуна њених правних особа“.

Ван Меојвен је тада обећао да ће одмах обавестити своју владу о „тврдом протесту руске стране“, а епилог је био тај да су истог тренутка одмрзнута средства и имовина руских дипломатских мисија у Бриселу.

Након Белгије су руску имовину одлучили замрзнути и Французи. Челник ВТБ банке, Андреј Костин за RBC је изјавио да су замрзнути рачуни руских предузећа и француских предузећа „кћерки“ руске државне банке, али и да је Француска присвојила права на заступљеност у медијском простору којег има телевизија „Russia Today“, дакле, њен канал и имовина.

Међутим, и у том је случају само неколико сати касније дошло до повлачења одлуке о заплени.

Са друге стране, руски министар правосуђа Александар Коновалов је у четвртак навече дао правно образложење одлуке о заплени руске имовине у Белгији и рекао да она није потпуно јасна.

„Знамо која је имовина замрзнута, укључујући рачун амбасаде Руске Федерације, сталне мисије при Европској унији, што, наравно, и без додатних анализа сугерише на очигледно кршење међународног права“, рекао је Коновалов.

Стручњаци се слажу да је оно што се догађа ван законских оквира, јер се овде ради о акцији једне државе против друге у приватном интересу.

Руски аналитичари нису изненађени оштром реториком министарства спољних послова и тврде да „ако Брисел направи преседан и држава намерно поступи по приватној тужби, као што је била ова против Русије и одлука Арбитражног суда у Хаагу, која теоретски нема правну ваљаност, Русија ће морати предузети уравнотежене, али врло болне кораке за Брисел“.

У Русији се сви слажу како не треба одузимати имовину белгијске амбасаде у Москви, будући да Белгија у Русији има више него довољно некретнина, пуно више него што вреди руска имовина у Белгији.

„Како ја то разумем, Белгијанци нису отишли предалеко и обавештени су о нашим намерама у случају да буду спроводили физичко одузимање имовине“, за Поглед је изјавио аналитичар Кирил Коктиш, додајући „да ће Москва у сваком случају пронаћи могућност да симетрично али врло болно одговори Бриселу“.

Француска, у овом случају, такође неће бити изузетак. Гласноговорник Роснефт-а, Михаил Леонтијев, најављује правне противмере због замрзавања имовине руских предузећа у Француској и француске испоставе ВТБ банке.

„Ми можемо симетрично замрзнути сву француску имовину у Руској Федерацији“, рекао је Леонтијев, иако додаје „како не разуме овај правни апсурд и очигледни чин економског рата“.

Са правног гледишта, замрзавање иностране имовине у Русији је могуће. На пример, Русија може покренути ревизију пословања страних предузећа због кршења закона Руске Федерације или посматрати њихове активности као претњу свом суверенитету.

Руски судови по закону имају право одузети имовину страних компанија, а ригидном инспекцијом се у већини страних компанија може пронаћи једна или више повреда пословања.

Примјер је кондиторска творница у власништву Петра Порошенка у Русији, када му је прошле године Окружни суд у Москви запленио имовину вредну 2,8 милијарди рубаља.

Коначно, ту је члан 8. став 1. руског закона о страним улагањима, који пружа могућност да се усвоје додатни закони у случају потребе национализације и реквизиције имовине страних предузећа.

Веће Руске Федерације је као одговор на санкције већ разрадило предлог закона за одузимање имовине, средстава и рачуна европских и америчких предузећа, укључујући и она приватна.

О могућности одузимања француске имовине се расправљало и на почетку спора због неиспоручивања носача хеликоптера „Мистрал“. Осим замрзавања рачуна, руске власти би могле забранити изношење добити остварене од пословања у Русији.

Међутим, Москва вероватно неће похитати да посегне за таквим мерама, пише економска аналитичарка Олга Самофалова.

„Одузимање стране имовине не би било добро спроводити масовно, будући да је ово у Белгији и Француској ипак мала штета и такав корак не би погодовао инвестиционој клими. Говоримо о приватним компанијама које су већ уложиле милијарде долара у руску привреду“, каже Самофалова.

Белгија и Француска имају превише тога да изгубе у Русији. Само белгијских компанија има око 70. Тамо послује позната белгијска творница пива „SunInBev“, која у Русији има 10 пивара. Потом, највећа белгијска компанија „Solvay“ која поседује напредни производни погон поливинил-хлорида у округу Нижњи Новгород вредан више од 1,5 милијарди евра. Белгијски „Solvay“ послује по моделу „joint-venture“ и са руском компанијом „РусВинил“ и поседује предузеће „Сибур“.

Белгијски „Ламифил“ има постројења за производњу енергетски ефикасних каблова у Угличу која вреде 850 милиона евра, док „Јунилин“, белгијско постројење за производњу ламината у округу Нижњи Новгород, вреди око 700 милиона евра.

У Русији такође послује белгијска компанија „Главербел“, која производи намештај и прибор у пет руских испостава, а највећа је онај у московском предграђу Клин. Многе белгијски компанија су инвестирале новац у руске творнице лекова, производњу чоколаде, грађевинског материјала, итд.

У Русији су нашироко заступљене и француске компаније.

На пример, француска банка „Societe Generale“ је већински деоничар „Росбанке“, а под њеним је надзором и „Русфинанс банка“, као 100% банке „ДелтаКредит“, АЛД Аутомотива и СГ Осигурања.

Француски произвођач аутомобила Рено у сарадњи са Нисаном поседује значајан део „АвтоВазу“, а у Москви „Аутофрамос“. Осим њих, Пежо и Ситроен имају заједничку творницу аутомобила у Калуги.

За француског произвођача „Данон“ руско тржиште у целини је друго најважније тржиште после француског.

Нашироко познате мреже малопродајних трговина француског порекла су се прошириле широм целог европског дела Русије. Тамо су L’Oreal и Auchan и Leroy Merlin, Decathlon и многи други.

Француска компанија Алстом има четвртину деоница холандског Breakers Investments BV, који опет поседује 100% деоница руског „Трансмашхолдинга“.

Алстом у Русији има и бројну другу имовину. Све наведено је само део француског пословања у Русији.

„Имовина Белгије је мала, али има пуно француске имовине и њено одузимање врло брзо може довести до озбиљних сукоба и губитка од неколико десетина милијарди евра за Париз“, упозорава Дмитриј Лукашов из агенције ИФЦ Маркетс.

„Судећи по искуствима санкција, иза мера европских земаља не постоји стварна сила или промишљено праћење њиховог учинка. Одлука о заплени руских средстава ће се вероватно укинути путем суда“, оптимистично тврди Дмитриј Лукашов и верује да ЕУ ситуацију неће одвести у слепу улицу.

Ако се то и догоди, Белгија и Француска су већ путем медија добили део са списка њихове имовине у Руској Федерацији, а очекивати од Владимира Путина да ће удовољити њиховом захтеву и добровољно обештетити бивше деоничаре Јукоса може само неко ко не познаје ту причу од њеног почетка.

Свако разуман зна да Русија у Европској унији није подизала творнице нити улагала велика средства, барем не у мери којом су то чиниле земље ЕУ у Русији. Трговинска размена и улагања су углавном била таква да је Русија Европи продавала плин и нафту и постепено улазила у банкарски сектор, али не огромним средствима, док су земље ЕУ уложиле огромна средства у творнице широм Русије и све секторе којима су имале право приступа.

Белгија и Француска као да знају да не могу добити овај рат, што се коначно види и из хитног повлачења одлуке о замрзавању имовине руских дипломатских представништава и медијске куће РТ у Француској. Ово је потпуно непотребан и самоубилачки потез Брисела и Париза. Свима је ваљда јасно да Путин никада и ни под којим околностима бившим деоничарима Јукоса неће исплатити жељену одштету, док с друге стране привреде Француске и Белгије би могле претрпети удар у случају чак и привременог замрзавања њихове имовине у Русији „док се случај не реши правним путем“.

Н. Бабић / Алтер Мејнстрим Инфо

приређивач: Васељенска ТВ

www.vaseljenska.com/vesti/jukos-tacka-u-trouglu-rusija-francuska-belgija/

Прочитај без интернета:
1 глас