ОД када је Запад ставио „стоп“ на „Јужни ток“, у Европи се појављују нови, али из заборављених фиока извлаче и стари пројекти за изградњу гасовода, који потенцијално могу да дођу и до Србије. На тапету алтернатива помиње се цевовод из Румуније, амерички шкриљци у Хрватској па чак и да би течни гас могао да „доплови“ Дунавом.

За то време, Руси већ постављају темеље „Турског тока“. А којим правцем ће Стари континент добијати „плави енергент“, стручњаци мисле, зависи само од тока – пара.
Гасовод који ће Русија највероватније градити са Турском већ је у фази пројектно-истражних радова. Ово је највећи планирани цевовод који ће ићи дуж 660 километара старе трасе „Јужног тока“ и 250 километара новим коридором, према европском делу Турске, договорено је прошле недеље.

– У току је израда студије оправданости за „Турски ток“ и после њене израде ће бити донета коначна одлука о траси и капацитету тог гасовода – каже Александар Сенић, председник скупштинског Одбора за европске интеграције, који је присуствовао енергетској конференцији у Анкари током ове седмице. – Турска је избила у први план када је реч о енергетици, пре свега због географског положаја. Процена је да Европа тренутно троши 525 милијарди кубних метара гаса годишње, а да ће за 20 година потребе Европе бити око 700 милијарди кубних метара.
Европи не одговара ни ова траса. Комесар за енергетику Европске уније Марош Шевчович рекао је да је руски пројекат испоруке гаса преко Турске „економски неодржив“.
– Европска комисија је почела рад на формирању Енергетског савеза и направила је план за реорганизацију европске енергетске политике – кажу из ове институције. -Званично доношње стратегије о енергетској политици планирано је за 25. фебруар. Стратегија ће обухватити и проблеме климатских промена и уједињеног електроенергетског система Европе.
Енергетска унија би требало да обухвати 37 земаља, како би поспешила развој паневропске енергетске солидарности.
За то време, и Србија мора да тражи начин да престане да буде енергетски зависна. Од готово свих земаља у окружењу, наша има најнижи коефицијент енергетске независности. Овај податак показује однос између потрошње и самосталне производње енергената. Тако, Турска испада најмање зависна од туђих енергената.
И премијер Александар Вучић бавио се недавно овом темом у Давосу у разговору са румунским колегом Понтом. Двојица премијера разговарала су о увозу гаса из румунског дела Црног мора у Србију. Идеја је да цеви из Румуније изађу код Арада, који се налази на западу ове земље, а у Србију уђу код Кикинде.
И нова-стара варијанта о којој званичници сада говоре је транспорт течног гаса Дунавом из Констанце до гасних терминала у Србији. О њему је говорио званичник ЕУ Јохан Золгрубер, чак и пре него што је отказан „Јужни ток“. Одакле ће Србија да обезбеди новац за ову варијанту, није најјасније.
– Све европске опције за допрему гаса су на дугом штапу, како за њих, па тако и за Србију – мисли Војислав Вулетић, из Удружења за гас. – Гасовод може да гради само земља која има пара за то. А то нисмо ни ми, нити Румунија, која је у сличној ситуацији. И Србији и Румунији потребно је да неко да паре барем за део посла, као што је било са „Јужним током“, а то дају само Руси. Слично је и за течни гас са Дунава, та варијанта је прескупа.
Гасовод из Румуније, мисли Вулетић, не може да замени „Јужни ток“, јер би количине биле неупоредиво мање. Ипак, ова траса би нам добро дошла ако пресуши траса преко Украјине, али само краткорочно. н

КО ПРАВИ ПЛАТФОРМЕ?
ЕВРОПСКИ предлог за довод течног гада Дунавом предвиђа да припрему тог пројекта, вредну 150 милиона евра, са 50 милиона евра финансира Унија, а преосталих 100 милиона евра обезбеђују компаније укључене у пројекат. Гас који би у Србију долазио Дунавом би се са платформи транспортовао у румунску луку Констанцу, а одатле баржама Дунавом до, на пример, Беча и осталих подунавских земаља. Ипак, нејасно је ко би градио постројења, односно платформе, са којих ће се енергент пребацивати у гасовод.

www.pressonline.rs/info/biznis/351072/kako-gas-moze-da-dodje-do-srbije.html

2 гласa