Пише: Дејан Мировић
НСПМ, 16. јун 2015.

Кипар после потписивања Споразума о придруживању са ЕЕЗ 1972-1990.

Године 1972. Република Кипар је потписала Споразум о придруживању са Европском економском заједницом. Споразум је ступио на снагу 1. јула 1973. године. Након нешто мање од годину дана, Турска је извршила инвазију на Републику Кипар. Прецизније, 20. јуна 1974. турске снаге су напале северни део острва. Операција је названа “Мир 1974″. Турској армији од око 40.000 људи се придружило и око 20.000 Турака са острва. Кипарски Грци су се бранили са око 40.000 људи.

Борбе су трајале све до августа 1974. Легалне власти у Никозији су доживеле тежак пораз. Имали су око 6.000 рањених и мртвих, а нестало је око 3.000 људи. (Британске трупе на острву су остале у својим базама током сукоба јер је то тражио од њих амерички државни секретар Кисинџер). Турци су освојили читав северни део острва, укључујући и луке где је грчко становништво било у већини или око 40 % територије Републике Кипар. [1] Протерано је око 200.000 Грка.

Британски историчар Ричард Клог констатује да је Никозији било јасно ко је главни кривац за рат: „На самом Кипру, трауматично искуство турске најезде, бекство скоро 200.000 грчких избеглица на југ острва и општи утисак да су САД током кризе ‘нагињале’ на турску страну, изазвали су жестоке демонстрације у којима је убијен амерички амбасадор“.[2] Европска комисија за људска права је констатовала бројне злочине над Грцима током сукоба, али ни то није променило стање на терену. Турске трупе су остале на територији Кипра све до данас, иако је у међувремену Кипар постао чланица ЕУ.

Кипар као кандидат и чланица ЕУ 1990-2013.

После завршетка ратних дешавања (и пада Берлинског зида) Никозија наставља преговоре са ЕЗ. Године 1990. (неокупирани) грчки део острва добија статус кандидата за ЕЗ.

Године 1998. Никозија отпочиње преговоре о приступању, а 2003. потписује Уговор о приступању. Коначно, 2004. године, Република Кипар постаје члан ЕУ. Првог јануара 2008. године, Никозија уводи и евро као званичну валуту. Шта је Република Кипар добила од ЕУ  у овом периоду? Следећа табела показује раст спољног дуга Републике Кипар у периоду од уласка у ЕУ до увођења евра као званичне валуте 2008.

Спољни дуг Републике Кипар у периоду 2004-2008. [3]

t1

Из претходне табеле јасно произилази да се спољни дуг Републике Кипар неколико пута повећао у периоду 2004-2008. Сума од 26 милијарди долара је свакако била огроман терет за јужни део острва који насељава само око 0,8 милиона људи (популација упоредива са Црном Гором).

Спољни дуг је наставио да расте вртоглавом брзином и након увођења евра као званичне валуте 2008. године.

Спољни дуг Републике Кипар у периоду 2009-2013. [4]

t2

Дакле, дуг је достигао скоро 100 милијарди долара (и више у појединим периодима , на пример то десило 2012. године када је дуг прешао 100 милијарди долара). Ово је скоро невероватан податак за државу која има мање од милион становника. У истом периоду је расла и незапосленост на Кипру. Следећа табела показује раст незапослености у периоду 2005-2013. године.

Незапосленост у периоду 2005-2013. [5]

t3

Претходна табела показује да је некада једноцифирена стопа незапослености неколико пута увећана.

no

У истом “европском “периоду Републике Кипар повећан је неколико пута и буџетски дефицит. Следећа табела то показује.

Буџетски дефицит Републике Кипар у периоду 2005-2013. [6]

t4

Такође, због отплате спољног дуга, али и раста буџетског дефицита све мање су биле и девизне резерве Републике Кипар.

Девизне резерве Републике Кипар у периоду 2005-2014. [7]

t5

Претходни економски показатељи су били јасан знак да је Република Кипар пред банкротом.

“Делимични“ банкрот Кипра 2013.

Почетком 2013 године Кипар је фактички банкротирао. Никозија није била у стању да отплаћује огромне дугове. ЕУ и ММФ су покушали да прикрију ту чињеницу (управо старом грчком стилском фигуром која треба да на прихватљивији начин прикаже стварно стање). Прецизније, за банкрот Кипра је искоришћен еуфемизам “делимични банкрот“. Да ли се радило о још једном “оргиналном“ изразу скованом у кружоку који бивши чешки председник Вацлав Клаус дефинише као “правници око Меркелове“, посебно је питање. [8]

У сваком случају, ЕУ (или “правници око Меркелове“) нашла је неколико оправдања за банкрот Кипра. “Оптужене“ су биле грчке обвезнице које је Кипар куповао, грчке банке, јужњачки менталитет итд. Али није помињан стварни узрок за дужничку кризу. Мегаломанско-нереални пројекат увођења монетарне уније без фискалног јединства. Прецизније, као што то наводи Клаус, Француска и Немачка “виком утишавају аргументе“ и често заборављају да је управо Грчка која је данас дежурни кривац за све (па и за банкрот Кипра) имала до 2010. године рејтинг А+. Клаус закључује поводом дужничке кризе у ЕУ да су “ Немци добили својим уласком у евро повољности за свој извоз – отуд бум немачког извоза у прошлој деценији“, а мале државе попут Кипра су “повећале увоз и позамљивање“. [9] Више него јасни узроци за банкрот Кипра.

ЕУ и опорезивање руских депозита

Лошу економску ситуацију на Кипру је додатно отежао сукоб између Руске Федерације и ЕУ. Повољни порески услови (офшор зона) су били компаративна предност Републике Кипар. Зато је велики број руских инвеститора улагао своја средства у кипарске банке или је изабрао Републику Кипар као место за живот. Међутим, огроман спољни дуг који је довео до банкрота је натерао Републику Кипар да 2013. године затражи такозвани санациони кредит од ЕУ у висини од 10 милијарди долара.
shutterstock_113095963Скандалозни услов ЕУ за добијање кредита је било опорезивање депозита већих од 100.000 евра у кипарским банкама (по стопи од 30). Наравно, углавном се радило о депозитима који припадају Русима (укупна сума се процењује на око 30 милијарди евра). Међутим, руски депозитари су запретили тужбом Међународном суду правде поводом оваквих дискриминационих услова ЕУ. То је изазвало хаос у кипарским банкама (које су данима биле затворене 2013. године). [10] ЕУ је такође тражила да се угаси (“подели“) Лаики банка и да се њени депозити као и депозити Банке Кипар опорезују.

Овај “пиратски“ план ЕУ и његове последице су ипак некако “амортизоване “довором између Руске Федерације и Републике Кипар. Москва је пристала да смањи камату на кредит од око две милијарде евра који је дала Никозији. Такође, продужен је и рок отплате.

Поглед са турске стране острва

На турском делу острва су са пажњом пратили кризу. У изјави за Ал Џазиру једна од турских грађанки је без вишка емоција констатовала: “Код нас нема економске кризе, хвала Богу нисмо у ЕУ. Мислим да је грчка страна направила велику грешку уласком у ЕУ јер је пре тога била у добром стању. Њихова валута је је била јака, а сада је управо супротно, сваки дан је све горе и горе“. [11]


[1] Кисинџер Х.:”Године обнове”БМГ, Београд, 2000, стр. 227. Кисинџер покушава да објасни инвазију као”случајност”иако каже да га је турски премијер претходно обавестио о њој.

[2] Клог Р.:”Историја Грчке новог доба„, Clio, Београд, 2000, стр. 174.”Искуство диктатуре и кипарске несреће нарушило је поверење у антикомунистичке, проамеричке и пронатовске крилатице 50-их и 60-их година“.

[4] Исто

[5] Исто

[6] Исто

[7] Исто

[8] Клаус назива “проналаском“ правника око Меркелове екстезивна тумачења Устава о Европи која имају за циљ да за нормалног гласача буду неразумљива. Види више у његовој књизи “Европске интеграције без илузија“, Димитрије Марковић, Бајина Башта, 2015, стр. 25.

[9] Исто стр. 42

________

О АУТОРУ

Дејан Мировић је доцент на Правном факултету у Косовској Митровици и бивши народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.

facebookreporter.org/2015/08/20/%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B5%D1%83-%D1%83%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D1%80-%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%B4%D0%BE/

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ