ЗAГРEБ – У сенци шпиjунског скандала у Србиjи, у Загребу се одвиjао jедан много већи, значаjниjи и драматичниjи у коjему jе Хрватска била у главноj улози, преноси „Jутарњи лист“.
Пре извесног времена, како се наводи, Хрватска jе протерала jедног руског дипломату, наводно првог секретара конзулата у рускоj амбасади у Загребу тврдећи да jе шпиjун, а затим jе следило протеривање саветнице из амбасаде Хрватске у Mоскви.
Oва шпиjунска афера, каква досад ниjе забележена на релациjи између Загреба и Mоскве, почела jе краjем априла, кулминациjа jе уследила идућих месеци, а jавност досад ниjе сазнала апсолутно ништа.
Kако наводи „Jутарњи“, од осамостаљења Хрватске ниjе постоjао сличан проблем с Русиjом и ово jе први пут да се Загреб одлучи за такав корак када jе реч о дипломатским односима с Руском федерациjом.
„Kада jе хрватска страна донела одлуку о протеривању руског дипломате, поуздано знам да су Руси били jако повређени па су размишљали да исту меру примене на чак двоjици хрватских дипломата у Русиjи. Oнда су одлучили отказати гостопримство саветници, коjа jе по дипломатском ‘чину’ виша од протераног руског дипломате из Загреба, и на таj начин показати снагу“, рекао jе бивши хрватски дипломата и добар познавалац руских прилика за „Jутарњи“.
Све се, како се наводи, одвиjало у строгоj дискрециjи па ни хрватска, ни руска страна с тим нису ишле у jавност, а последњи сличан случаj када jе реч о Хрватскоj забележен у време Совjетског Савеза.
Иако до свих детаља ниjе могуће доћи, процурило jе само то да се руски дипломата у Загребу отворено бавио jедним другим послом, шпиjунажом и радом за “службе”, што jе хрватска страна на време детектовала, наводи „Jутарњи“.
„Уосталом, треба знати да то ниjе ништа ни ново, ни изненађуjуће. Процењуjе се да готово 60 посто оних коjи раде у поjединим амбасадама на оваj или онаj начин сурађуjе са ‘службама'“, каже искусни хрватски дипломат коjи добро познаjе начин функционисања модерне дипломатиjе.
Руски дипломата, за коjег jе хрватска страна тврдила да се бави шпиjунирањем, био jе наводно врло брзо препознат и хрватска страна jе скупљала доказе о његовим активностима. Добро обавештени извори кажу да се тим “другим” послом бавио врло отворено.
Oваква шпиjунска афера каква се догодила на релациjи између Загреба и Mоскве за хрватску дипломатиjу ниjе чест случаj, за разлику од дипломатиjа великих сила коjе се са сличним проблемима стално сусрећу и имаjу jасно разрађене стратегиjе у сваком поjедином случаjу.
Хрватска страна показала jе максималну дискрециjу, али су Руси одмах након протеривања свог дипломате извршили контрамеру, а то jе значило да ће доћи до отказивања гостопримства и за хрватске дипломате у Mоскви, што се на краjу и догодило.
Хрватска страна уверава да се дипломата коjем jе у Русиjи отказано гостопримство ниjе бавио шпиjунажом, нити сличним пословима, преноси „Jутарњи“.
„Наравно да jе све то створило проблеме на дипломатским релациjама између две земље, али нико то ниjе желео да диже на неки виши ниво“ уверава саговорник „Jутарњег“ коjи jе дуго активно радио у хрватскоj дипломатиjи.
На питање како jе хрватска страна могла да препозна шпиjуна, саговорници „Jутарњег“ кажу да за то постоjе службе. Људи коjи раде оваj осетљиви посао, а откривање могућих шпиjуна или оних коjи раде за туђе службе на териториjи Хрватске спада у сам врх осетљивости, данас су школовани и прошли су све оно што такав посао захтева.
Сама дипломатиjа, како наводе, нема никакве везе с тим послом, него се реагуjе на основу детаљних истрага, анализа и провера. У овом конкретном случаjу сигурно jе само то да се ништа ниjе препустило случаjу и да су докази више него веродостоjни.
Jер, хрватска страна сигурно не би улазила у могући конфликт с Русима да ниjе имала и те како добре доказе. У конкретном jе случаjу хрватска дипломатиjа предузела мере тек кад су на Зрињевац стигле информациjе да постоjи сумња у недопуштену активност руског дипломата. За нашу jе страну било изузетно битно да се све даље одвиjа иза кулиса, наводи лист.
„Tихо, тихо, тихо. Jер, било какво дизање тензиjа може имати врло лоше посљедице и за односе двиjу држава коjе се нађу у таквоj ситуациjи, поготово ако jе реч о Русиjи“, истиче саговорник „Jутарњег“.
A када jе реч о односима Хрватске и Русиjе, они су осетљиви, пише лист и додаjе да на привредном плану постоjе добри односи, али су се санкциjе EУ према Mоскви одразиле и на робну размену, док на политичком плану, нема посебних проблема а Хрватска углавном следи политику EУ.
Хрватска више од годину дана нема амбасадора у Mоскви пошто jе претходни дипломата напустио дипломатиjу из приватних разлога, а решење за његовог наследника jош ниjе пронађено.
Kако се подсећа повучен jе и искусни дипломата из Вашингтона, тако да се догодило да Хрватска jедном тренутку догодило да нема амбасадора ни у Русиjи, ни у Aмерици.
Управо у то време дошло jе и до шпиjунске афере у Загребу. Хрватска се у своjоj краткоj дипломатскоj историjи од осамостаљења већ сусрела са сличним проблемима да на њеноj териториjи, под маском дипломатиjе, отворено раде људи за стране службе.
Реакциjе хрватских власти су биле различите, а тешко jе претпоставити шта jе у овом конкретном случаjу превагнуло да се руски дипломата отера, закључуjе „Jутарњи“.
Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ