Да није било једног телефонског позива из Москве, велико је питање да ли би турски председник Реџеп Тајип Ердоган данас уопште био жив, а камоли и даље на власти у Турској, пише „Политика“ наводећи да подаци до којих је тај лист дошао из веома поузданих извора откривају до сада непознате детаље неуспешног државног удара 15. јула.

Пуч, чију је ударну песницу требало да представља ратно ваздухопловство, планиран је да почне 16. јула у три ујутру, а кренуо је шест сати раније.

Одлучујући догађај, који је умногоме одредио судбину удара, догодио се неколико дана раније, 27. јуна, када је Кремљ саопштио да је Владимир Путин примио писмо од Ердогана у коме се турски председник извињава за обарање руског сухоја-24 у новембру изнад Сирије.

У атмосфери обновљених контаката, шеф руске обавештајне службе ФСБ Александар Бортњиков 15. јула по подне позива свог ресорног турског колегу, шефа националне безбедносне организације (МИТ) и Ердогановог човека од поверења Хакана Фидана.

Бортњиков каже да има информације да се широм Турске по аеродромима танкују хеликоптери и ловци и пита га да ли то има неке везе са операцијама у Сирији или се ради о војној вежби.

Фидан је изненађен. Не зна ништа о некој војној вежби националних размера. Зна да не постоје планови за ваздушну интервенцију у Сирији. Јавља се телефоном начелнику Генералштаба генералу Хулуси Акару, пише „Политика“.

Командант турске армије такође не зна о чему се ради, обећава да ће проверити и Фидану каже да га позове за сат времена. На поновљене позиве у договорено време генерал Акар, кога су побуњеници у међувремену киднаповали, не одговара.

Фидан потом о необичним околностима обавештава Ердогана који је на одмору у Мармарису одакле одмах позива генерал-мајора Зекаија Аксакалија, команданта специјалних снага, наводи „Политика“.

извор:www.vesti-online.com/Vesti/Svet/600303/Kako-je-jedan-poziv-iz-Moskve-spasao-Erdogana

0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ