Некада српско село Ошве надомак Маглаја у БиХ, данас је једно од најјачих упоришта вехабија. У селу се често чују пуцњи, тврде очевици. Одавде у рат у Сирију отишло 12 џихадиста

СЕЛО Ошве код Маглаја у Босни и Херцеговини, у односу на број становника, дало је највише бораца Исламске државе. Из овог места, које је свега 250 километара далеко од Београда, у Сирију је отишло 12 џихадиста, од којих је пет тамо и погинуло.

Док обавештајне агенције СИПА и ОСА појачавају присмотру над Ошвама, проверавајући да ли су тачне информације да вехабије имају подршку одређених полицијских кругова Зеничко-добојског кантона, мештани Ошава, али и стручњаци за безбедност указују да је ово место језгро екстремизма и полигон за обуку терориста. Ово некада чисто српско село, насељавањем вехабија, постало је једно од најтврђих упоришта џихадиста у БиХ.

Један од оних који је пре рата живео у овом месту, пет километара удаљеном од Маглаја, новинар Здравко Тодоровић, данас је запослен у Информативној служби „Железница РС“. Са сетом се присећа родног села. Каже да су Ошве одраније биле познате по миграцијама, јер се после Другог светског рата велики број Ошвана одселио у Србију, претежно у Војводину. До протеклог рата у њему је живело нешто више од 500 становника, искључиво Срба.

- Последњи пут када сам био рекли су ми да у свега шест кућа живи понеки становник, али и да стижу неки нови људи који формирају своју заједницу – каже Тодоровић, мислећи на вехабије. – То је питома висораван, али је село изловано од Озрена и једино српско место са десне стране реке Босне. Колико сам сазнао, прво су своја имања почели да продају српске породице Видовићи, затим Ђорђићи, за њима и остали – каже Тодоровић.

Џевад Галијашевић, експерт за борбу против тероризма и ратни начелник општине Маглај, која се граничи са Ошвама, каже за „Новости“ да село, као својеврсни карантин и место за обуку вехабија није случајно одабрано.

- Ошве имају одличан географски положај. Ту су шуме, па Велика Планина и брдо Кланци и идеално је место за обуку вехабија. У самом селу је десетак кућа, а три су насељене. Џихадисти долазе на само неколико дана док не прођу обуку и настављају даље – истиче Галијашевић.

КУПУЈУ ЗЕМЉУ И КУЋЕ
Изет Хаџић, звани Жара, први је купио кућу у овом насељу. Након Хаџића имања купују и Емир Алишић, Амир Џинић, Атиф Нухановић, Хамдо Фојница и Адем Карамуја. Пре одласка у Сирију у мају 2013. године, ту је живио Емрах Фојница који је с Мевлидом Јашаревићем, један од оптужених за терористички напад на амбасаду САД у Сарајеву. Тада су пут Сирије с Фојницом кренули Азимир Алишић, који је у Ошве доселио из Санског Моста, и Атиф Нухановић из Зенице. Сва тројица су погинула. Један озбиљнији и знатно опаснији заговорник вехабизма би могао ускоро преузети примат у Ошвама. Двадесет дулума земље овде је купио Харун Мехичевић, некадашњи посетитељ вехабијске заједнице у Горњој Маочи, који живи и Аустралији и води Центар за исламске студије Ел-Фуркан у Мелбурну.

Он напомиње да је неформални вођа вехабија у Ошвама Изет Хаџић Жара, иначе заменик Нусрета Имамовића из Горње Маоче, вође вехабијског покрета у БиХ. Овај радикални исламиста већ годину дана је у Сирији.

Да се у Ошвама спремају опасне ствари потврдио је за „Новости“ и Саво Јовић родом из тог села.

- Лично сам чуо пуцње из аутоматског наоружања и то појединачне, што је трајало пола сата – каже Саво, и додаје да је паљба коју је чуо долазила из правца забаченог подручја и пута који води према Новом Шехеру.

Окупљање и регрутовање терористичких кадрова на свега сто километара од Дрине, безбедносни је ризик и за Србију. Дарко Трифуновић, професор на београдском Факултету за безбедност и стручњак за исламски екстремизам подсећа да је у Босни више јаких муџахединских „острва“ која су готово ван државне контроле.

- Таква је Горња Маоча, у које снаге реда и не улазе – каже Трифуновић. – Данас је јасно да муџахедини БиХ нису напустили, иако су то били дужни да ураде по Дејтонском споразуму. Трифуновић напомиње да се близина вехабијских упоришта и претње исламским тероризмом у Србији често олако схватају. Око нас су размештене терористичке експозитуре, а њихови експоненти делују и у Србији. Истовремено, држава не чини готово ништа на плану антирадикализације.

- Крајње је време да држава процени да ли ће и даље да толерише терористичке ћелије, или ће да крене у конкретну акцију, пре него што њихово деловање ескалира – каже он.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:550106-%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%BF-%D1%9F%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-250-%D0%BA%D0%BC-%D0%BE%D0%B4-%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0

Прочитај без интернета:
1 глас