Бивши председник Републике Српске Радован Караџић затражио је данас да буде привремено ослобођен из притвора УН у Хагу, тврдећи да је „монструозна пресуда којом је осуђен на 40 година затвора због геноцида и злочина против човечности током рата у БиХ.

„Мој предлог је да се суспендује мој боравак у притвору и да се пустим на слободу док трају правне радње на обарању или потврђивању оптужнице, која не може проћи ни студента прве године правног факултета“, рекао је Караџић (70) на статусној конференцији посвећеној његовом менталном здрављу и условима у притвору.

Караџић је рекао да је „већ осам година изгубио као потпуно невин човек“ и да очекује да ће изгубити „још три“, док траје расправа о жалби коју ће, како је најавио његов правни саветник Питер Робинсон, уложити на првостепену пресуду која „наноси велике штете“.

„Ја нећу имати велике користи од тога што ће оптужница пропасти и што ће суд бити лоше оцењен у историји и у правној струци и у међународној заједници, ако ја проводим време овде. Ја плаћам цену нечега што ће пропасти“, рекао је Караџић.

Судија Теодор Мерон то је схватио као захтев за привремено ослобађање и позвао је Караџићевог правног саветника Питера Робинсона да га поднесе на прописан начин.

Караџић је рекао и да је очекивао ослобађајућу пресуду и да се у притвору у Схевенингену „већ био спремио и спаковао“ да изађе.

„Уместо једине исправне одлуке, ослобадајуће, уместо одласка кући – ја сам се већ био спремио и спаковао, то вам могу потврдити у притворској јединици – дошла је једна пресуда која је монструозна, као што је монструозна и оптужница“, казао је Караџић.

Он је тврдио да је, током суђења, „морао да доказује невиност и просте елементарне истине да смо били у грађанском рату и да је тај рат нама објавила друга страна“.

Рекао је да је био „примерно благ председник, против рата и ратних злочина и, заједно са целим српским руководством, крајње хуман и уздржан, од чега су мој народ и војска имали штете… Све је то у спису и доказано“.

Подсећајући да ни Тужилаштво „не тврди да сам ја нешто урадио, него моја политика“, Караџић је рекао и да је „обезбедио ослобађајућу пресуду са својим тимом и ван сваке разумне сумње и поништио све из оптужнице, аргументовано и са чврстим доказом“.

„Пресуда ме запањила и учинила да не могу да верујем шта ми се дешава и где се налазим… Та пресуда ће једног дана свакако пасти, као што ће цела ова институација пасти у прах, у својој безначајности, али она наноси велике штете“, казао је бивши председник РС.

Караџић је неправичне пресуде повезао и са растом малигних обољења у притвору Трибунала.

„Јасно ми да део малигнитета потиче и од немоћи да се сагледа неправност и и нефер одлучивање и беспомоћност која је у основи тих свих малигнитета“, иако болест може бити изазвана и „стакленом вуном“.

„Једина могућност… да се искључи малигнитет је да људи који не морају да чекају на правоснажну пресуду не чекају у казаматима и затворима, него да се пусте на слободу и сарађују с правосудном институцијом“, рекао је он.

Караџић је поново тврдио и да је „имао споразум“ са Ричардом Холбруком (Рићард Холброоке) „да ми се не суди, а он је представљао и САД и УН и међународну заједницу, који су стојали иза суда“.

„Иако нисам признао ни легалитет ни легитимитет Трибунала, ја сам осам година примерено учествовао у процесу, да ничим не допринесем компромитацији овог суда, да неуспеси не буду моја заслуга него заслуга суда“, рекао је Караџић.

Тврдио је и да му је „осам година и 500 дана суђено“ под „најлошијим техничким условима… на туђем језику, на туђем правосудном систему… без елементарног познавања карактера грађанских ратова који се код нас обнављају сваких педесетак година“.

На подсећање тужилаца да је тема заседања његово здравље, Караџић је узвратио да „ово све има везе са здрављем, осам година сам утрошио да би овај суд на мом случају радио добро и да га не бих саботирао“.

„Пада ми на памет нацистички суд који је имао снаге да ослободи, а овде се пише пресуда, једнострано пише историја мог народа да се не види зашто он нешто чини и шта га је напало, а успут најбољи људи, елита српског народа заслужује затворе“, рекао је он.

Судија Мерон одговорио је да је „примио к знању“ Караџићеве примедбе о малигним болестима у судском притвору и да ће их пренети секретару суда.

Подсетио је, међутим, да су „оцене експерата“ о притвору у Схевенингену „изузетно повољне“, називајући ту јединицу затворским „златним стандардом“.

Одбацујући Караџићеве оптужбе на рачун Трибунала, судија Мерон, дугогодишњи председник суда, оценио је да је правда у Хагу дељена на „убедљив, веродостојан и разуман начин“, додајући да тај утисак дели и међународна заједница.

Караџићев правни саветник Питер Робинсон рекао је да је његов клијент „узнемирен“ пресудом, називајући га „тигром у кавезу“. Затражио је да се поправе услови које Караџић у притвору има за припрему жалбе на првостепену пресуду.

Караџић је затражио нови компјутер и приступ интернету.

„Седим по 15 сати за компјутером, стар је и страховито прави грешке. Не видим разлог зашто не бих имао право на лаптоп, негде у Европи притвореници имају и приступ интернету, контролисан нараво, и могу да знају шта се догађа у култури и науци“, рекао је он.

Судија Мерон одговорио је да ће размотрити тај затхев. Он је најавио да ће ускоро одредити жалбено веће у поступку против Караџића и одржати нову расправу о жалбеном поступку.

Караџића је првостепено веће Хашког трибунала 24. марта осудило на 40 година затвора, прогласивши га кривим за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.

извор: www.novosti.rs

Прочитај без интернета:
1 глас