И. СТАНОЈЕВИЋ

ПОБЕДА странака које се залажу за независност Шпаније на недељним регионалним парламентарним изборима у Каталонији могла би да гурне земљу у најдубљу политичку кризу последњих деценија. Уколико у овој чланици Европске уније дође до „тектонских промена“, ни Брисел неће, упозоравају аналитичари, проћи „некажњено“.

Потврђено је да највећа сецесионистичка група „Заједно за ДА“ („Хунтос пел си“) и левичарска партија Кандидатура за народно јединство (ЦУП) заједно имају апсолутну већину од 135 места у парламенту (62 плус десет). Ако ове две странке испуне своје обећање о унилатералном проглашењу независности од Шпаније, у наредних годину и по, неће бити једноставног решења. Влада у Мадриду оспорава право на такав корак, позивајући се на шпански устав.

Резултат избора је велики ударац за премијера Маријана Рахоја и његову Народну партију, која је освојила само 11 места у каталонском парламенту, пошто им је, како се наводи, пропала стратегија ширења страха међу Каталонцима од последица отцепљења.

БАСКИЈЦИ ПРЕТЕ
ОДЛУКА Каталонаца могла би као грудва снега да „порасте“ у покрајини Баскији, у којој су сепаратистичке тензије можда још критичније. Премијер баскијског округа Иниго Уркулу нада се „законским консултацијама“ о будућности региона. – Потребан нам је политички статус за Еускади (Баскију). Ми смо нација, ми смо Баскијци, ми смо грађани Европе, са слободама и историјским правима, ми имамо језик, културу – упозорава Уркулу.

Док каталонски политичари задовољно поручују да је њихова победа „историјска“, мадридски медији листом истичу да су сецесионистичке коалиције освојиле парламентарну већину са тек нешто изнад 47 одсто гласова, односно 1,8 милиона од укупно четири милиона гласача који су изашли на изборе, што су им омогућиле одредбе шпанског изборног закона, према којем гласови у руралним подручјима имају „већу тежину“. Због тога су противници председника каталонске владе Артура Маса изборе назвали неуспехом сецесиониста и фијаском њихових настојања да то гласање прогласе индиректним референдумом о независности. Тим оценама су се придружили и практично сви мадридски медији. Водећи шпански дневни лист „Паис“ објавио да су присталице независности победиле на изборима, али да су изгубиле на референдуму.

Немачки дневник „Цајт“ предвиђа дуго натезање, током кога шпански премијер Маријано Рахој неће хтети да љути своје конзервативне присталице у целој земљи преблагим ставом према Каталонцима. Портал Јуроњуз упозорава да би губитак најјаче економске регије на североистоку имао несагледиве политичке и економске последице по земљу. Подсећајући да се јаз између Каталоније и остатка државе годинама продубљује, Јуроњуз оптужује Рахоја, који је све захтеве Каталонаца одбацивао само једном хладним „не“ (за разлику од начина на који су решавани такви спорови у Шкотској и Квебеку), да је допринео распламсавању кризе.

У случају отцепљења, ЕУ би била формално обавезна да аутоматски искључи Каталонију из свог састава и еврозоне, с обзиром на то да не познаје категорију независних региона унутар држава чланица, указује амерички „Политико“, али оцењује да ће се Брисел тешко одлучити да казни један тако економски снажан, демократски и проевропски настројен регион.

ПРЕДЊАЧИ У ПРИВРЕДИ И ТУРИЗМУ
У Каталонији је седиште 2.150 већих компанија са више од 200 запослених свака, као што су модни гигант „Манго“ и енергетска компанија „Гас натурал“. И немачка аутомобилска компанија „Фолксваген“ има фабрику у том региону, где производи аутомобиле под именом свог бренда „сеат“. Захваљујући својој престоници Барселони и плажама на обалама Средоземног мора, Каталонија привлачи далеко највише страних туриста од било ког региона у Шпанији. Само прошле године регистрован је долазак преко 16,8 милиона странаца, што је око једне четвртине укупног броја страних туриста у Шпанији.

- Мадриду понестају опције и требало би да дозволи одржавање формалног референдума у Каталонији… Раскид не мора нужно бити крајњи исход, као што смо видели у Шкотској – истиче „Политико“.

Каталонија „носи“ четвртину домаћег извоза и готово петину националног производа (БДП). Од 2011. године до данас, извезла је више производа него цео остатак Шпаније. У овој покрајини живи 7,5 од укупно 47 милиона становника земље, што је чини другим највећим регионом, иза Андалузије на југу (са 8,4 милиона житеља). Готово 73 одсто Каталонаца говорити каталонски, а око 15 процената популације су странци.

Истовремено, Каталонија је трећа по задужености од 17 шпанских аутономних покрајина. Њен дуг у другом кварталу ове године изједначио се са трећином њеног БДП. Стопа незапослености је у другом тромесечју ове године износила 19,1 одсто, што је изузетно високо, мада испод националног просека Шпаније од 22,4 одсто. У главном граду Каталоније, Барселони, налази се (после мадридског) други најпрометнији аеродром у Шпанији, кроз који је прошле године прошло 37,6 милиона путника. Лука у Барселони је трећа по промету у земљи, после Валенсије и Алгесираса.

Западни медији истичу да ће, без обзира на епилог, Каталонија и Шпанија остати зависне једна од друге.

РАХОЈ: ДОК САМ ПРЕМИЈЕР…

ШПАНСКИ председник Маријано Рахој рекао је јуче да је спреман да сарађује са новом владом у Каталонији и да разговара о широком спектру питања, али само „у складу са законом“.

Каталонске сепаратистичке странке саопштиле су да су освојиле мандат за даље покретање питања независности и позвале владу да прихвати одржавање демократског референдума о том питању.

- Постоје многе ствари о којима може да се разговара, али док сам председник владе нећу доводити у питање јединство Шпаније, национални суверенитет и слободу свих Шпанаца. Спреман сам да слушам, али нисам спреман да се одрекнем закона – рекао је Рахој новинарима у Мадриду.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:569391-%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81-%D0%B7%D0%B0%D1%99%D1%83%D1%99%D0%B0%D0%BE-%D0%A8%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83

Прочитај без интернета:
0 гласовa