УЛАЗАК РУСКЕ ВОЈСКЕ У СИРИЈУ ЗАБИО ЈЕ ПОСЛЕДЊИ ЕКСЕР У МРТВАЧКИ САНДУК УНИПОЛАРНОГ СВЕТА
  • До уласка Русије у рат – нико ништа против Исламске државе није имао. Главно је било – склонити Асада. Управо због тога се нико и не бори против ИД. Ако САД и остали нешто и чине – онда тако да се не нашкоди ИД, зато што ће то ослабити супротстављање Асаду у Сирији
  • Од Ердогана се може очекивати свакакво изненађење. Тај неуравнотежени човек налази се у неком свом свету политичких фантазија и свакаква глупост му може пасти напамет. Американцима је потребна Турска за разговор са Русијом са позиције силе, чак и ако се у Анкари налази тако неуравнотежен човек
  • Ердоганови планови се не ограничавају Турском, Сиријом и Ираком. Његова идеологија састоји се у томе да цивилизација Отоманског ислама треба да буде основа цивилизације читавог света, пре свега, Европе. Зато он користи европске муслимане – Турке, Босанце и Албанце. Зато избеглице нису отишле у Европу тек тако, већ зато што су то хтеле власти Турске. Ердоганова стратегија је – да замени европску цивилизацију турско-исламском
  • Ширење NATO на Исток је стара, основна политика Европе у односу на Русију. Једини ко је могао да избалансира ту политику јесте – Немачка. Сетите се Кримског рата. У коју сврху су европске државе у савезу са Отоманском империјом ратовале против Русије? Сад је то исто
  • Сви терористи ће у Сирији бити уништени током 2016. и та земља ће опстати. Турску чекају озбиљни потреси, а садашња власт у Украјини ће можда опстати до краја наредне године
  • Европа ће се налазити у положају апсолутног вазала Сједињених Држава све док се не појави следећи Де Гол. Или док се сами народи Европе не побуне и доведу на власт друге снаге које ће рећи да не смеју да се оријентишу само на Сједињене Државе – нисмо у 1945. години кад нисмо имали шта да једемо и био нам је потребан Маршалов план

ЈАКОВ Кедми, бивши шеф израелске обавештајне службе „Натив“, основане ради повезивања са Јеврејима Совјетског Савеза и земаља Источне Европе, у ексклузивном интервјуу за „АиФ.ру“ говорио је о плановима председника Турске, Реџепа Ердогана, о разлозима ширења NATO-а на исток, о томе кога се Израел плаши и шта чека свет у 2016. години.

Сада, на измаку године, експерти и политиколози сумирају резултате, а многи говоре о томе да је свет престао да буде униполаран. Шта ви мислите, је ли то заиста тако?

Кедми: Већ је јасно да је свет престао да буде униполаран. Последњи ексер у униполарну конструкцију закуцан је када су се руске оружане снаге појавиле у Сирији. Од самог почетка су Сједињене Државе покушавале да на Блиском Истоку изводе операције без Русије, без ОУН-а – саме за себе. И ево, пред крај године видимо да је у оквиру тог највећег конфликта који се десио у 2015. години Русија у контексту своје политике организовала активности са Сједињеним Државама, а такође у томе ангажовала Уједињене Нације. Сада ће УН управљати оним што се дешава и покушавати да нађу решење, а не само САД са својим савезницима. То је један од преломних момената који се ове године десио.

Друго: постало је апсолутно јасно да без Русије није могуће решити сиријски проблем и да нису успели покушаји током последње четири године да се у Сирији успостави режим који одговара Западу. Сем тога, почео је процес формирања међународних снага под окриљем ОУН-а за борбу са исламистичким терористичким организацијама које су се учврстиле на Блиском Истоку због неспособне и неумесне политике Сједињених Држава.

Ове године се такође апсолутно јасно показало да нико у Европи не може а да не обрати пажњу на оно што се дешава у Африци и на Блиском Истоку, као и на поплаву избеглица на коју је упозоравао покојни Гадафи. Европа је схватила да проблем избеглица не може да решава стварањем услова за њихово примање, већ решавањем проблема на Блиском Истоку. Међутим, без Русије проблем се не може решити.

Све чињенице говоре да је униполарни свет коначно пао у заборав управо 2015.

Може ли се рећи да су се „арапско пролеће“ и кијевски Евромајдан одвијали по истој шеми?

– То је већ говорио један од кандидата за председника САД из Републиканске партије. Он је то већ замерио и лично приговорио госпођи Клинтон, која је као министар спољних послова заједно са својим председником спроводила такву политику.

Он је то директно назвао грешком и изјавио да је америчка политика доживела потпун неуспех управо због њихових константних покушаја да успостављају или мењају режиме у другим земљама. То је почело од Југославије, котрљало се по Блиском Истоку, затим прешло у Украјину. То исто они покушавају да ураде у другим бившим републикама СССР-а – у Азербејџану, Јерменији, Молдавији, Грузији. То је оно што је довело до данашњег трагичног стања и Блиски Исток и Источну Европу.

Међутим, они су преценили своје снаге и нису довољно проценили жељу других да живе онако како они желе.

Први њихов неуспех био је када су у Египту збацили власт Муслиманске браће, која је била успостављена уз њихову помоћ, а прошле године пропала је авантура са Сиријом зато што се показало да има других земаља које такође имају шта да кажу на светској сцени. Резултат је: заједничка резолуција САД и Русије о регулисању компликованог међународног конфликта на Блиском Истоку.

Руске оружане снаге у Сирији

Да поновим: већ је јасно да је свет престао да буде униполаран. Последњи ексер у униполарну конструкцију закуцан је када су се руске оружане снаге појавиле у Сирији.

Већ више од годину дана Западна коалиција се бори са Исламском државом, а резултати се не виде. За то време терористи су три пута повећали територије које контролишу. Затим се појавила Русија која се умешала у ситуацију и почела да наноси авио ударе на територији Сирије, што је одмах изазвало незадовољство Турске. У последње време веома често се може чути да су и Турска и САД у извесној мери заинтересоване за постојање Исламске Државе. Шта ви о томе кажете?

– Прво, ја се не слажем с тим да су се Сједињене Државе бориле против Исламске државе – ИД се појавила уз њихов прећутни пристанак. А настајању ИД допринеле су три проамеричке силе: Турска, Саудијска Арабија, Катар. Без њих ИД не би било. А онда су у Исламској држави закључили да њихов Калифат треба да буде не само у Сирији, него и у Ираку са претензијама на Јордан и на Саудијску Арабију, који су били чланови безгрешне опозиције против „ђавољег племена“ – Асада, истог као ИД и АЛ-Каида, све џихадистичке организације, укључујући и Муслиманску браћу и све њихове различите форме – протурске, прокатарске, просаудијске. И нико ништа против њих није имао. Главно је било – склонити Асада. Да су у томе успели, Сирија би се данас претворила у Исламску државу.

Управо због тога се нико и не бори са ИД. Ако се нешто и чини, онда тако да се не нашкоди ИД, зато што ће то ослабити супротстављање Асаду у Сирији. Они су као спојени судови. Саудијска Арабија није допуштала да се бори против ИД зато што је за њих главно – борба са Ираном и његовим савезницима, а зато су добри сви бандити и све терористичке организације.

Шта мислите, због чега је Турска, ипак, оборила руски СУ-24? Је ли то била провокација срачуната на непромишљене узвратне потезе Москве, или је Турска на то имала пуно право, као што она изјављује?

Не треба бити чак ни почетник у тој струци да би се схватило да је обарање авиона унапред смишљена замка. То је обична заседа која се често користи у ваздушним биткама. Мислим да ће преслушавање радио везе турских авиона са земљом и праћење са сателита потврдити: где су се налазили турски авиони, како су чекали, како нападали, када и од кога су добили наређење да оборе, како су то саопштили и како су отишли.

Зашто је Турска то учинила? Прво, читавом свету су одавно познате неуравнотеженост и екстравагантност Ердогана. Док се то испољава само у Турској – нико на то не обраћа пажњу. Али, нико то и не зна као ми у Израелу. Он је спреман на све провокације, ако сматра да ће му то помоћи да реши своја питања.

Тако је размишљао његов северни сусед (у Грузији) – гутач кравата, садашњи градоначелник Одесе. Њему су такође говорили: не мешај се у Осетију! Али, он је рачунао да ће том провокацијом добити велике дивиденде од Европе и Американаца. Иако је разлика између Сакашвилијевог Тбилисија и Ердоганове Анкаре неколико стотина километара, ток мисли био је исти. Господа су погрешно прорачунала! Међутим, Ердоган није појео кравату, он има другачији кулинарски избор.

Дакле, од Ердогановог напраситог карактера може се свашта очекивати?

– Да, од Ердогана се може очекивати свакакво изненађење. Тај неуравнотежени човек налази се у неком свом свету политичких фантазија и свакаква глупост му може пасти напамет. Мислим да је Русија добила одличан наук шта се може очекивати од тог човека – свакакав испад, најгрубљи, нелогичан, глуп и опасан за Турску, међутим, „султан је тако одлучио“.

Да ли он самостално поступа или постоји прећутна сагласност Вашингтона?

– Није прећутна сагласност. Американци такође не желе да он чини такве глупости, али немају снаге и одлучности да га опомену зато што им је потребан. За Сједињене Државе Турска је – база на југу Русије и база за њихово деловање на Кавказу, она је најважнији војни партнер и зато су принуђене да прогутају све жабе којима их он храни. Њима је потребна Турска за разговор са Русијом са позиције силе, чак и ако се у Анкари налази тако неуравнотежен човек.

Сматра се да је основа Ердоганове спољне политике обнављање Отоманске империје. На какве кораке је он још спреман ради постизања свог циља?

– Не, то није тачно. Његов циљ је мало другачији – још гори. Одмах после Мубараковог пада, Ердоган је покушао да се додворава Арапима, али они не могу да опросте Турцима 700 година Отоманске империје. Ипак, са каквим апелом је он дошао? Дошао је и рекао да су их они 700 година штитили од злочиначке европске цивилизације коју мора да замени исламска цивилизација у облику турског калифата.

Тако се његови интереси не ограничавају Турском, Сиријом и Ираком. Његова идеологија састоји се у томе да цивилизација Отоманског ислама треба да буде основа цивилизације читавог света, пре свега, Европе. Ради тога се он пружа у Европу и не крије да жели да искористи европске муслимане – Турке, Босанце и Албанце. Зато избеглице нису отишле у Европу тек тако, већ зато што су то хтеле власти Турске.

Реџеп Ердоган

Ердоганова стратегија је – да замени европску цивилизацију турско – исламском, и не само на Блиском Истоку. А Блиски Исток је – плашт и не ради се о држави Отоманске империје. Отоманску империју су тако називали у Европи, а то је калифат.

Односно, још се може дискутовати о томе ко сада представља већу претњу за европску цивилизацију – ИД, која делује отворено, или Турска која се поставља као европска држава, а још је и чланица NATO-а?

– Рачунајући на будућност, наравно, Турска! Како може да се упореди 30, 40, 50 хиљада разнородних бандита који немају државу и једна од најјачих држава на Блиском Истоку? То је 80 милиона људи, армија, индустрија, база!

Совјетски Савез је – држава које нема. Потписан је споразум о иранском нуклеарном програму. Ипак, NATO наставља да се шири на исток без обзира што су нестала оба почетна повода за само његово постојање. Дакле, који су циљеви те алијансе?

– Ја сам увек говорио да је то типична, стара, основна политика Европе у односу на Русију. Једини ко је могао да избалансира ту политику јесте – Немачка. Сетите се Кримског рата. У коју сврху су европске државе у савезу са Отоманском империјом ратовале против Русије? Сад је то исто. Како они покушавају да то образложе – није важно, то су само изговори, а разлози су исти. Први је – страх од моћи Русије, пре свега, економске. Други – маштања и жеље: „А кад бисмо успели да то огромно пространство ослаби толико да се дезинтегрише? А ако се распадне – и нама ће нешто припасти“.

Да ли се, можда, због тога Запад сада уплиће у све државе које се граниче са Русијом? Посебно у Украјину. У једном од интервјуа ви сте рекли да савремена Украјина све чини у интересу америчког или европског руководства. Дакле, колико је, заправо, Украјина остала суверена? Колики је то проценат „незалежности“?

Прво, то је био „сан“ свих непријатеља Русије – да од ње одвоје Украјину, а затим Белорусију. Ако им пође за руком да их заваде – још боље.

Ниједна држава источно од Русије, која је после распада Совјетског Савеза добила независност, данас није независна. Оне су условно државе. Независност? Каква независност и у чему?! Имају ли Литванија или Летонија независност? Од кога? Од сопственог становништва? Да, у том смислу је потпуна независност.

Што се тиче Украјине – провокација коју су на Мајдану организовали Европљани и Американци била је усмерена на слабљење Русије, али они никада нису мислили да ће то доћи до онога што се данас дешава. А данас ће Европљани морати да ту „црну рупу“ – Украјину – извлаче на својој грбачи. И нико није схватао да су за 23 године такозване независности украјинско становништво и украјинске власти доказали своју неспособност да буду држава. Исто као литванске, као летонске, као естонске, исто као у Молдавији, исто као у Грузији.

Колико је уопште нормално да се одлуке које треба да доноси Европска унија и тичу се само Европске уније, доносе у Вашингтону? По мом мишљењу, то је ненормална ситуација: Вашингтон одлучује ко ће и где бити председник, Вашингтон одлучује шта треба да ради Европска унија. Да ли ће таква ситуација бескрајно трајати или ће се, ипак, некад завршити?

– Европа ће се налазити у положају апсолутног вазала Сједињених Држава све док се не појави следећи Де Гол. Или док се сами народи Европе не побуне и доведу на власт друге снаге које ће рећи да не смеју да се оријентишу само на Сједињене Државе – нисмо у 1945. години кад нисмо имали шта да једемо и био нам је потребан Маршалов план.

Започели смо разговор од процене резултата ове године па да завршимо прогнозама.

У следећој години треба да буду изразита два момента. Прво, решиће се сиријски конфликт…

Већ 2016. године?

Да, шеснаесте. Десиће се препород сиријске државе са јединственом централном и ефикасном влашћу, а не њен распад. А то ће се десити независно од тога како ће се звати њен председник, можда и Асад, можда и другачије. Сирија ће бити спремна да функционише у новом систему власти , можда са елементима старе, али већ за годину дана у новом обличју, односно 2017., када ће се одржати избори. Мислим да ће током године све терористичке организације у Сирији бити савладане.

У Турској се могу дести промене, веома озбиљне, тешко је ту нешто предвидети. Највероватније да ће се и у Украјини десити унутрашње промене или ће неко у Украјини полудети и опет почети ратна дејства. Могуће је да режим који је сада у Украјини и потраје до краја следеће године. Односно, у Украјини се морају десити промене. То ће зависити од самог режима и онога што се дешава у Украјини. Међутим, промене ће се сигурно десити.

А главни проблем следеће године је – цена нафте.

Превела Ксенија Трајковић

извор:fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/kedmi-erdogan-i-njegova-turska-su-veca-opasnost-od-islamske-drzave

Прочитај без интернета:
1 глас