Ли Харви Освалд, убица предсједника САД Џона Кенедија, разговарао је два мјесеца прије атентата, током посјете Мексику, са совјетским дипломатом који је, према подацима ЦИА, био сарадник КГБ, наводи се у документу ЦИА са ког је скинута ознака тајности.
Линдон Џонсон - Фото: blic.rs

                                                                                                                            Линдон Џонсон Фото: blic.rs

 

Према материјалима обавјештајне службе, телефон совјетске амбасаде у Мексику су у том периоду прислушкивале америчке специјалне службе. У документима нема назнака да је Освалд био повезан са Комитетом за државну безбједност и(КГБ).

Америчке власти, уз друге претпоставке, разматрају и верзију о „совјетском трагу“ у Кенедијевом убиству. Епизода са појављивањем Освалда у совјетској амбасади у Мексику и раније је описана у литератури; совјетски вицеконзул Олег Нечипоренко, који је био у контакту са Освалдом, говорио је да је будући убица Кенедија тражио да му се изда виза за Совјетски Савез.

„Према пресретнутом разговору из Мексика, Ли Освалд је 28. септембра 1963. године био у совјетској амбасади и разговарао са конзулом Валеријем Костиковом. О томе се сазнало када је Освалд позвао совјетску амбасаду 1. октобра: на лошем руском језику се представио, саопштио о горенаведеном састанку и питао чувара који се јавио на позив да ли има нешто ново о телеграму послатом у Вашингтон. Чувар је провјерио и рекао Освалду да је захтјев послат, али да одговор није добијен“, наводи се у документима ЦИА.

У документу се, поред тога, прецизира да је Костиков био агент Комитета државне безбједности.

„Он је сарадник за операције које очигледно спонзорише 13. управа КГБ-а, која се бави саботажама и убиствима““ наводи се у документима.

ЦИА тврди и да су Костиков и његов колега Олег Брикин, који је радио у Њујорку, сарађивали са грађанином Њемачке врбованим у Европи, који је у том тренутку живео у америчкој држави Оклахома.

„Нема ништа необичног у томе да агент КГБ-а који се налази на одговорном задатку има тако отворене контакте са Амбасадом СССР-а. Ипак, ми имамо тајна совјетска обавјештајна документа која описују доктрину војне обавејштајне службе. Она показују да веома важни агенти могу да одржавају састанке у званичним канцеларијама прикривајући своје присуство неким јавним послом. Такав контакт у званичном здању могао је да буде посљедица неопрезности самог агента“, наводи се у документу. Из текста није јасно да ли је ЦИА сматрала агентом КГБ-а само конзула Костикова или и самог Освалда.

СССР убиство Кенедија сматрао завјером

У другом документу ЦИА из 1966. године наводи се да је убиство Кенедија изазвало шок у СССР-у, и да су чак тим поводом звонила црквна звона.

У документима ФБИ од исте године наводи се да је совјетско руководство сматрало атентат на америчког предсједника завјером у коју је могао да буде умијешан и потпредсједник Линдон Џонсон.

„Наш извор је додао да се у инструкцијама Москве наводи да у овом тренутку КГБ посједује податке који наводно показују да је предсједник Џонсон одговоран за убиство покојног предсједника Џона Кенедија. Сједиште КГБ-а је дало на знање да је због те информације совјетска влада морала да дозна какви су били лични односи Џонсона и породице Кенеди, посебно предсједника Џонсона са Робертом и Тедом Кенедијем (Џоновом браћом)““ наводи се у документима ФБИ, које је потписао тадашњи директор Едгар Хувер.

Други извор, који се налазио у СССР-у, саопштио је ФБИ још 1963. године да руководство Комунистичке партије Совјетског Савеза сматра да је добро организовану завјеру можда извела „ултрадесница“ у САД како би изазвала пуч. Изгледа да су они мислили да убиство није извео један човјек, већ да је се радило о пажљиво планираној кампањи у којој је учествовало неколико људи, наводи се у документу.

„Они (руководство КП СССР-а) су сматрали да су ти елементи (учесници завјере) жељели да искористе убиство и одиграју на антикомунистичка осјећања у САД како би их затим искористили за прекид преговора са Совјетским Савезом, напад на Кубу и чак изазивање рата. Због тога је СССР одмах подигао стање борбене готовости“, наводи се у извјештају.

„Наш извор је такође изјавио да су се совјетска званична лица бојала да би у одсуству лидера неки неодговорни генерал у САД могао да лансира ракету према СССР-у. Осим тога, они су вјеровали да су само луде могле да као одговорне за убиство виде лијеве снаге, тј. Комунистичку партију САД, посебно ако се узме у обзир да је Комунистичка партија била мета прогона ултрадеснице за вријеме подршке политици мирног постојања и разоружања коју је водила Кенедијева администрација“, наводи се у материјалу.

Извор: Спутњик

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=275543

1 глас