Београд – Пословање у законским оквирима, са издавањем фискалних рачуна и поштеним плаћањем царине на увезену робу, не свиђа се кинеским трговцима у Србији.

Зато роба из Кине у кинеским тржним центрима и робним кућама све брже уступа место производима из Турске, а Кинези, који сад плаћају реалне увозне дажбине и ПДВ, на шта нису навикли, напуштају Србију и иду у Мађарску, Молдавију, Бразил, Чиле и Уругвај.

Пресељење посла у друге земље почели су када је држава престала да им гледа кроз прсте, откад тражи да пријављују раднике, да издају фискалне рачуне и да им царини стварну количину увезене робе, а не лажно пријављену. Одећа из Кине, која је била и упола јефтинија у односу на робу других произвођача, тада је нагло поскупела па сада разлике у цени готово да и нема.

И упола мањи промет у претходне две, три године је разлог што нас напуштају. Чак су и њихови јефтини производи постали прескупи за наше грађане. Питање је шта би се десило када би кинески трговци напустили Србију.

„Оно што се производи у Србији надоместили би домаћи произвођачи које је јефтин увоз из Кине и уништио. Евентуално би са тржишта нестали најјефтинији производи. Али, управо су ти нејјефтинији производи најчешће проблематичног квалитета и безбедности“, каже Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

Процењује се да у трговинама 60 одсто чини кинеска роба, а на пијацама и бувљацима готово 90 одсто текстила.

„Локалне самоуправе биће на губитку, јер су кинески трговци закупили највеће пословне просторе и за закуп од двадесетак квадрата плаћају и до 2.000 евра“, сазнајемо у једној локалној самоуправи.

У Управи царина демантују кинеске трговце да су им царине са 10.000 евра за контејнер робе скочиле на 65.000 евра. У зависности од робе та цифра може да иде до 30.000 евра.

„У тако великим контингентима крије се део који није пријављен, а честа су и кршења права интелектуалне својине, односно фалсификовања робне марке. Један од главних проблема су умањене вредности фактура за робу. Готово 80 одсто приказаних фактура из Кине је нетачно“, кажу у Царини.

Наводе да су зато уведене додатне контроле.

„То је створило и простор за корупцију, па смо у неколико случајева имали привођење цариника који су злоупотребљавали службени положај тако што су, у договору са кинеским трговцима, смањивали основицу за царињење и тако директно наносили штету буџету“, кажу у Царини.

Увоз 1.200 пута већи

Рајић објашњава да на територији ЕУ свака држава води политику реципроцитета са Кином – или имају квоте, или „колико ви увезете, толико ми извеземо“.

„Ми смо достигли 1,3 милијарде долара увоза из Кине 2011, а 1,08 милиона евра извоз. Увоз нам је био 1.200 пута већи. Та огромна неравнотежа иде само на нашу штету већ 25 година“, каже Рајић.

Губитак

Одлазак кинеских трговаца највише би могле да осете локалне самоуправе. У градовима су кинески трговци ти који закупљују локале и који их добро плаћају ако су на централним градским локацијама.

Горица Авалић / Блиц

www.vaseljenska.com/ekonomija/kinezi-idu-jer-nece-da-placaju-carinu/

2 гласa