У Варшави ће 8. и 9. јуна бити одржан овогодишњи редовни самит НАТО-а и на том скупу би Македонија требало да буде примљена у редове западне војне алијансе, обелодањено је у тексту који доноси Раша тудеј (РТ). Следећа земља на листи жеља НАТО-а и ЕУ је – Србија.

 Желе апсолутну контролу: Ангела Меркел са члановима своје владе у Берлину

Ово ширење на Исток је продужетак политике ескалације коју води Запад, а Немачка у свему томе активно учествује. Исход буди непријатна сећања на негдашње тежње великих сила оствариване уз помоћ „клина и чекића“, закључује аутор опсежне анализе, слободни новинар и блогер Златко Перинчић, као гост РТ.- Влада у Берлину жари и пали по Балкану заједно са моћницима НАТО-а и ЕУ. Непрестани покушаји да се српска неутралност ослаби снажнијим повезивањем са евроатлантским структурама рађа нову несигурност на Балкану. Њеним све теснијим везивањем за НАТО настоје да гурну Србију против Русије, упркос томе што већина становништва Србије одбија приступање западном војном савезу. Безбедности у Европи биће само са Русијом, а не против ње. Ситуацију ће дестабилизовати и фактичко приморавање Србије да призна Косово, као предуслова њеног приступања ЕУ.

Јасне обавезе

„У принципу, сарадња са Русијом, чак и на војном плану, не стоји на путу чланству у Европској унији. Међутим, Србија је као кандидат за пријем обавезна да своју спољну и безбедносну политику све до пријема усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ“, наводи се у одговору владе у Берлину на упит из партије Левице.

Ово је став Севим Дагделен, посланице из редова немачке партије Левице. Као чланица парламентарног одбора за спољну политику у Бундестагу она је овом изјавом оштро критиковала немачку владу, али се ништа није променило. Све и даље „иде по плану“, каже аутор анализе.
Ради разумевања предисторије овакве политике према Србији, неопходан је поглед у далеку прошлост, чак и до пет векова уназад, у време када су Турци (неуспешно) опседали Беч (1529, па 1683. године). Још тада је Европа знала за стратешки значај Балкана – онај ко контролише тај део континента, делом контролише и Европу.

Хрвати насели на слатка обећања

Да би „засладио“ Хрватима улазак у ЕУ, уочи референдума у јануару 2012. године, Берлин им је обећавао милијарде и радна места, па је 66,27 одсто гласало за. Али, од 4,5 милиона оних са правом гласа, изашло је 1,9 милиона (43,5 одсто), док је у дијаспори гласало само три одсто. Када би се данас изјашњавали о ЕУ, око 70 одсто становника Хрватске би гласало против чланства, тврди аутор анализе Златко Перинчић и додаје да је тој држави привреда уништена приватизацијом, па сада многи незапослени теже одласку у Немачку или негде другде. Новцем ЕУ финансирана је само градња ауто-путева и шопинг молова, а немачки трговински ланци су запосели тамошње тржиште и продају своју робу по вишем ценама него у Немачкој.
Све то виде и људи у суседној Србији, па им је јасно шта чека структурно слабу земљу у ЕУ. Ту им је и пример Грчке као пасторка Брисела.

Немачки посланици су 1848. године (на првом заседању у Франкфурту) већ сањали о томе да истовремено држе у рукама „клин и чекић“, па да га забију између Словена на северу и оних на југу. Тежили су зони слободне трговине на Балкану и изласку на Јадран и Црно море, уз већ укалкулисан распад Аустроугарске царевине и успон немачког Рајха. У јуну те године организовали су у Прагу Свесловенски конгрес на који су позвани Хрвати, Пољаци, Руси, Словенци, Словаци и Чеси. Чех Франтишек Палацки је организаторима рекао да „није непријатељ ни Русије, ни Немачке, али је непријатељ економског покоравања“. Ово пророчанство се данас увелико остварује јер Немачка у југоисточној Европи настоји да економски доминира над малим и слабим балканским државама, а да их при том веже за себе преко ЕУ и НАТО-а.

Словени су се први пут ујединили 1918. настанком Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, што је био тежак ударац помињаној немачкој политици према овом региону. Ништа нису променили ни улазак немачких трупа у Загреб 1941. године и потоња четворогодишња фашистичка диктатура Анте Павелића јер је после рата настала Југославија и потрајала још готово пола века.

Русија трн у оку

За Берлин је важно да Србија не буде у сфери утицаја Русије јер једина на карти Балкана није у НАТО и ЕУ, а при том нагиње ка савезу са Москвом.
Чак 73 одсто младих у Србији је за окретање ка Истоку, тврди Центар за евроатлантске студије из Београда (који подржавају НАТО, Европска комисија, амбасада Норвешке, немачка Фондација „Фридрих Науман“ и Рокфелерова фондација), као огранак Атлантског савеза из Вашингтона. Главни задатак им је да нападају Русију и омладину у Србији наведу на линију НАТО/ЕУ, истиче аутор анализе Перинчић и додаје да је то изузетно тешко постићи после агресије НАТО-а на Србију 1999. године.

Немачка је журним признавањем независности Словеније и Хрватске 90-их година поново добила шансу да „чекићем забије клин“ међу Словене и закорачи на Балкан, истиче аутор анализе.
Немачка настоји да Србију као последњег „нестабилног“ кандидата уведе у Унију, а нестабилна је зато што ни међу становништвом, ни код свих чланова владе нема већине која подржава улазак.

Мада се Србија, изменама Устава 2006. године обавезала на неутралност, немачка страна то превиђа и „активно ради на њеном приближавању западној војној алијанси“. Тај посао се ради уз помоћ благих, увијених, званичних фраза о „подршци немачке владе жељи српске владе за приближавање евроатлантским структурама, попут Партнерства за мир“. Упозорава се да даље јачање односа са НАТО зависе од „воље Србије“. Напомиње се да плебисцит о овој теми није пожељан, па је и премијер Александар Вучић изјавио 1. марта ове године да неће бити НАТО референдума.

извор: www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/573583/Klin-i-cekic-za-Srbiju

1 глас