Ј. Ж. Скендерија

ДА би стали на пут све већем броју азиланата, немачке власти ће свима који добију радни уговор или уговор о школовању омогућити да се запосле или школују у овој земљи. Тако ће, како се очекује, олакшице за добијање легалних радних дозвола у Немачкој омогућити грађанима са западног Балкана да убудуће лакше долазе до посла. Влада у Берлину ће највероватније запослити више од 20.000 људи, док ће са друге стране, добијање азилантског статуса бити готово немогућа мисија за већину са ових простора.

Пошто је Србија заједно са Македонијом и БиХ стављена на листу земаља сигурног порекла, а најављује се да би могли да је прошире још Црна Гора, Албанија и Косово, очекује се да ће највећи број новозапослених управо доћи из ових земаља.

Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, објашњава да Немачкој већ 15 година недостају кадрови, јер су им у ситуацији ниског природног прираштаја и огромног индустријског развоја, неопходни сви профили, од нискоквалификованих до високообразованих.

- Немачка је највећи увозник радне снаге и годишње запосли од 100.000 до 200.000 људи – каже Рајић. – То јесте у њиховом интересу, али не и у интересу наше земље. Подаци говоре да је Србија друга на листи по одливу радно способних кадрова. Не би требало да дозволимо да нам одлази још више младих, јер се дешава да чак и када стране компаније дођу у Србију, немају кога да запосле. Проблеми незапослености не решавају се отварањем врата за одлазак образованих, већ би напротив требало људе школовати и пружити им праксу у иностранству, а онда их вратити у земљу.

СРБИ У 159 ЗЕМАЉА
Сваки двадесети становник наше земље живи и ради у иностранству, а званична статистика говори да 313.411 становника Србије живи у 159 земаља света. Највећи број емиграната из Србије – око 70.000 – живи и ради у Аустрији. Немачка је друга на листи за наше сународнике и у њој живи око 56.000 становника Србије, а за њом следи Швајцарска у којој се населило 41.000, Италија, Француска…

Рајић објашњава да се код нас ради управо супротно, из буџета се издваја много новца за школовање младих, а у недостатку државне стратегије дозвољавамо да они одлазе. Он наглашава да се не размишља ни о развоју малих и средњих предузећа у којима би могао да се запосли знатан број људи.

- Олакшице су шанса за појединце који у Србији немају посао или нису задовољни зарадом, али никако не могу да буду добре из угла интереса наше земље – каже наш саговорник. – Ниједна влада у последњих 20 година није избројала колико је школованих напустило нашу земљу. Спекулише се бројкама од 250.000 до 280.000 људи. То значи да је више од половине одшколованих у том периоду напустило земљу.

За проф. др Дарка Маринковића, професора социологије рада, отварање тржишта рада је начин који Немачка користи да би онемогућила грађане сигурних земаља да злоупотребљавају права која им не припадају.

- Влада у Берлину жели да раздвоји политичке азиланте од економских и онемогући им да незаслужено користе азилантска права – каже проф. др Маринковић.

- Закони и потребе тржишта рада земље у коју се долази морају се поштовати и то је свакако један од циљева оваквих мера.

НЕМА ПОСЕБНИХ УСЛОВА
Према постојећим законским одредбама у Немачкој, подносиоци захтева за посао вероватно неће морати да располажу посебним академским квалификацијама или дипломом неког од дефицитарних занимања у овој земљи. Олакшице при запошљавању већ су уведене за грађане 10 земаља међу којима су САД и Аустралија, а сада ће на листу вероватно бити стављене и балканске државе.

У Немачкој је и до сада велики број људи са одређеним квалификацијама могао да се запосли. Сведоци смо да је последњих година пут ове земље, трбухом за крухом, кренуо велики број здравствених радника и инжењера из Србије. У посредовању при њиховом запошљавању до сада је учествовала Национална служба за запошљавање, као и бројне приватне агенције. Кандидати су добијали дозволу за рад у иностранству и закључен уговор пре кретања на пут. Квалификације наших стручњака морале су да буду једнаке онима у Немачкој, морали су да знају немачки језик на Б2 нивоу, као и да поседују папире о урађеним општим, здравственим и санитарним прегледима.

- Свако запошљавање у Немачкој подразумева и одређени пробни рад – каже Рајић. – Већина после првог посла у коме се проверавају не само њихове квалификације, већ и како их је друштво прихватило, могу да конкуришу за нови посао, али и он ће бити на одређено време. Тек касније добијају могућност да аплицирају за држављанство.

Оно што већину људи који планирају да напусте земљу води у потрази за бољим животом је зарада. Према неким проценама, гарантована плата оних који одлуче да срећу потраже у Немачкој по отварању тржишта рада могла би да буде 1.460 евра месечно.

- У ситуацији када на посао са дипломом лекара чекам пуних шест година, радна књижица и зарада о којој у Србији могу само да сањам, свакако ће бити приоритет – каже Мирјана Р. из Ниша. – Ако ми се пружи прилика, наравно да ћу покушати да искористим олакшице.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:568107-%D0%9A%D0%BE%D0%B4-%D0%B3%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D0%B5-%D1%83-%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D1%83-%D0%B7%D0%B0-1-500-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B0

Прочитај без интернета:
1 глас