Светски дан избеглица Србија је дочекала са 35.295 људи са статусом избеглица (од 618.000 колико их је примила током и после ратова у бившој Југославији), 203.000 интерно расељених са Космета и 18.000 интерно расељених на подручју КиМ, али и са до сада највећим бројем избеглица из Сирије и других ратом захваћених земаља.

Званични подаци говоре да је до 20. јуна азил у Србији затражило 28.187 људи, што је знатно више од 16.490, колико их је било прошле године. Само до краја маја њих 5.770 затражило је смештај у центрима за азил. Да ситуација може бити и гора говоре свакодневне колоне миграната из зараћених азијских и афричких земаља који у Србију пристижу из Македоније и Бугарске.

Само на југу земље првог дана протеклог викенда у Прешеву и Бујановцу је било 1.500 људи пристиглих из Македоније који настављају ка северу земље, па и Суботица бележи велики број путника којима је циљ докопати се неке од земаља ЕУ.

Ову до сада незапамћену кризу ни кривој ни дужној Србији могла би да погорша Мађарска подизањем граничног зида којим планира да спречи даљи прилив миграната.

Мигранти углавном стижу без пара и гладни, а неретко су већи део пута од Блиског истока до Србије превалили пешице. Да су српски аутобуси свакодневно препуни миграната, потврђују возачи који саобраћају на линијама ка Београду. Управа граничне полиције непрестано камерама прати границу према Македонији и патролира.

Број миграната ће, према речима Радоша Ђуровића, директора Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, сигурно наставити да расте. Он признаје да су подаци превазишли сва очекивања Центра која су била пројектована на основу тренда миграција на терену.

– Тај проблем значајно оптерећује Србију која мора да промени и примени концепт привремене заштите из Закона о азилу. Он подразумева да избеглима из ратом захваћених Сирије и Ирака
буде пружена легална заштита од три месеца до годину дана која подразумева ургентни смештај, здравствену заштиту и издавање привремене личне карте. Тиме они не би били на улици, изложени разним криминалним групама, а уз личну карту би могли да подигну новац који имају у банци или им га уплаћује родбина – каже за „Вести“ Ђуровић.

Уз жицу исто као и преко ње

Поводом најаве из Будимпеште о подизању ограде на граници са Србијом, Иван Гергинов указује да то није гаранција да мигранти неће прећи границу.
– Мађарска те жице мора да постави на својој територији, па и пре него што их прескочи мигрант је на подручју те земље, и има право да затражи азил у тој држави – појашњава наш саговорник.

И Ханс Фридриз Шодер, шеф представништва УНХЦР у Србији, слаже се да затварање граница неће зауставити људе који беже из Сирије, Ирака, Авганистана, већ ће само повећати њихове патње и препустити их кријумчарима и криминалцима.

Он објашњава да има случајева да мигранти који немају документе договарају са неким људима да им се уплати новац, а они, када га подигну, задржавају те паре за себе.

Иван Гергинов, помоћник Комесара за избеглице и миграције Србије, истиче за „Вести“ да је Комесаријат релевантна институција, стручна за прихватање и збрињавање.
– У 700 колективних центара сместили смо 60.000 људи који нису могли да се снађу, а после Центра за азил у Бањи Ковиљачи отворили смо их још. Имамо пет таквих центара са 810 кревета и два транзициона центра по Споразуму о реадмисији. У центрима за азил је 300 људи, што значи да нам је слободно више од 500 кревета, а мигранти не желе ту да се задрже, јер су им циљ земље ЕУ – навео је наш саговорник.

Трка са временом

Гергинов истиче да због најаве Мађарске о подизању зида ка Србији мигранти убрзавају одлазак толико да Управа не може да стигне да им изда потврде о израженој намери с којом постају легални на свом путу.
– Не можемо да спречимо да иду даље, али им обезбеђујемо азил и услове да достојанствено бораве у нашој земљи – навео је Гергинов и за данас најавио састанак новоформиране радне групе за проблеме имиграната.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/500498/Kolone-ocajnika-bauljaju-Srbijom

0 гласовa