Aлозиjе Степинац jе проглашен блаженим, а Римокатоличка црква jе покренула и процедуру његове канонизациjе, чему се Срска православна црква жестоко противи, jер га сматра одговорним за злочине коjи су почињени над мањинским народима у Хрватскоj за време НДХ и Aнте Павелића.

На предлог папе фрање процес канонизациjе Степинца jе заустављан и формирана jе мешовита комисиjа СПЦ, Римокатоличке цркве у Хрватскоj и Ватикана, коjу чине црквени великодостоjници и стручњаци, а њихов задатак jе да на основу документациjе утврде какав jе био Степинчев однос према НДХ, Jасеновцу, те да ли jе осуђивао усташке злочине.

Виши научни сарадник Института за новиjу историjу у Београду, Aлександар Раковић, у изjави Танјугу каже да jе тема jучерашњег, другог скупа заjедничке комисиjе двеjу цркава у Загребу, била заправо Степинчева улога од 1934. до 1941. године, времена коjе jе претходило Другом светском рату.

Раковић каже да нема информациjу о чему jе на том скупу разговарано и сматра да би jавност требало да има више информациjа о тим разговорима.

„Mоj став jе да би jавност требало да има више информациjа о тим састанцима представника двеjу цркава“, рекао jе Раковић.

Oн jе, каже, сигуран да ти састанци мешовите комисиjе неће траjати само годину дана, како jе предвиђено, већ дуже, jер jе немогуће да се било какво кључно питање реши за годину дана.

Посебно, истиче, када jе реч о тако горућем питању као што jе канонизациjа Степинца.

„Mоjа очекивања су да ће се ти сусрети продужит и да неће траjати само годину дана“, каже Раковић.

Председник Центара за истраживање религиjе, политике и друштва у Новом Саду Никола Kнежевић у изjави Танјуг jе рекао да нема сумње да су ово веома сложени разговори око jедног од наjважниjих историjских питања измеду Српске православне цркве и Римокатолицке цркве у Хрватскоj.

„Не оцекуjем да ће бити лаки и био бих веома опрезан оптимиста поводом евентуалних закљуцака комисиjе“, навео jе Kнежевић.

Oн jе подсетио да jе планирано да буде укупно шест сусрета мешовите комисиjе.

„Први, коjи jе био у jулу ове године, био jе конститутивног и ориjентационог карактера, поставио jе оквир, програм и методе рада комисиjе. Jуче и у понедељак у Загребу jе разматрано деловање Aлоjзиjа Степинца у раздобљу до Другог светског рата, то jест, до 1941. године, а сусрет коjи jе предвиђен за фебруар наредне године у Новом Саду, разматраће односе Степинца према Независноj држави Хрватскоj“, навео jе Kнежевић.

Tоком четврток сусрета, за коjи се не зна где и када ће бити одржан, биће разматран однос Степинца према Српскоj православноj цркви, да би током петог био аналазиран однос поратне, комунистицке власти према кардиналу Степинцу и период монтираног суђења.

„Шести сусрет предвиден jе да поново буде у Риму, где би требало да се резимираjу претходни сусрети и донесу одговараjући закључци и мишљења“, навео jе Kнежевић.

Упитан зашто се прави толики размак између два заседања мешовите комисиjе, Kнежевић каже да jе то наjвероватни зато да би се оставило довољно времена да обе стране адекватно припреме и анализираjу историjски материjал и аргументе изнете на претходним састанцима.

„Нема сумње да су ово веома сложени разговори око jедног од наjважниjих историjских питања измеду Српске православне цркве и Римокатолицке цркве у Хрватскоj. Не оцекуjем да ће бити лаки и био бих веома опрезан оптимиста поводом евентуалних закљуцака“, каже Kнежевић.

С друге стране, пак, очекуjе да ће мешовита комисиjа доћи до неке врсте минималног консензуса, те да ће краjњи исход бити позитиван и самим тим утицати и на побољшање односа измеду две Цркве.

„Tо ће имати несумњиве импликациjе и на евентуалну посету папе фрање Србиjи коjи jе наjзаслужниjи што jе до ове врсте диjалога дошло“, навео jе Kнежевић, коjи сматра да ће обе стране бити довољно флексибилне и струцне да доведу да диjалог буде и успешан.

Kнежевић мисли да jе jедан од наjважниjих аспеката тог диjалога не само схватање историjске улоге Степинца, већ и нацин како две, пре свега, сестринске цркве, посматраjу не само Други светски рат, већ и последњи.

Стога би, сматра он, у закључима неизоставно требало да буде поведено рачуна и о питању селективности према злочинима и жртвама, да се установи пракса заjедницких посета стратиштима српског и хрватског народа, а у том контексту, свакако, и бошњацког.

„Mислим да jе то неопходна пракса коjа би помогла како би се историjски антагонизми коjи оптерећуjу односе наших народа превазишли, а цркве без сумње, поседуjу мировни капацитет да то и учине“, закључио jе Kнежевић.

www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=277197

2 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ