Око 1.500 бивших радника групе „Застава“ одлучно да правду потражи на суду. Незадовољни људи позивају се на договор са Владом и пословодством, из 2011.

БИВШИ радници групе „Застава“, њих око 1.500 који ове године стичу право на пензионисање, одлучили су да се самоорганизују, те пред домаћим и међународним судом потраже права која су им, тврде, „окрњена“ новим Законом о раду. Јер, уместо обећаних пуних пензија – по свему судећи – следе им умањена примања.

Уз тврдњу да су оштећени и обманути, подсећају на договор који су 2011. потписали са представницима бивше Владе Србије и пословодством „Заставе“. Сада, ако не желе да им пензије буду умањене за двадесетак одсто, мораће још пет година да раде и уплаћују доприносе…

– Испада да сви идемо у минималну пензију, иако смо радили по више од три и по деценије. Социјални програм који су предложили тадашња Влада и пословодство гарантовао нам је одлазак у редовну пензију, не превремену или умањену. Сада је то за нас недостижно – каже Александар Петровић, председник Иницијативног одбора бивших радника групе „Застава“, који има задатак да окупи и друге колеге из разних предузећа у Србији, које имају сличне проблеме.

Крагујевачки радници ангажовали су правног заступника и кажу да ће се најпре обратити домаћим судовима…

– Обманути смо. Прихватили смо да на тржишту рада сачекамо одлазак у пуну пензију, односно испуњење једног од два услова: 40 година стажа или 60 година живота. Сада је то продужено за пет година, а за сваку недостајућу пензија се трајно умањује за око четири одсто. С обзиром на то да у овим годинама нико неће да ме запосли, ако затреба, ићи ћемо и до Стразбура – каже Живадин Вукадиновић (60), некадашњи радник „Застава оружја“.

Његов колега Бранко Обрадовић, члан поменутог Иницијативног одбора, ипак је пристао да поднесе захтев за пензију по новим прописима.

– Морао сам. Немам од чега да живим, на посао неће да ме врате, а други не желе ни да ни да чују да ме запосле, па немам куда. Надам се, међутим, да ће држава наћи начин да нас обештети и исправи оно што су из неке раније власти олако обећавали ионако обесправљеним радницима – закључује Обрадовић.

СТРПЉИВИ

НЕЗАДОВОЉНИ људи кажу да су практично већ били пензионери. На тржишту рада нису имали ни обавезног саветника, нити су им нуђени послови, а примали су око 33.000 динара месечно… Истичу, пре подношења тужбе – захтевом да се поштује споразум из 2011. – обратили су се Министарству рада и Фонду ПИО, па још чекају њихове одговоре.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:535133-%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B3%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D0%A3%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0

0 гласовa