Муњевит напад Исламске Државе Ирака и Леванта (ИСИЛ, данашњи ИС) на Мосул прошле године и релативно „кукавичко“ повлачење америчко-обучених ирачких снага безбедности је додатно ослабило утицај Багдада над северним територијама, које дуго маштају о уједињену са својим сународницима у околним државама.

Може се рећи да напад на Мосул представља својеврсни пуч и за Курде. Догодио се у тренутку када је Регионална влада Курдистана (РВК) била у стагнирајућој економској борби са Маликијем због извоза нафте и прихода, као и због тога што је енергетски партнер курдске владе из Турске, постао део међународног спора.

Са тих проблема, напад ИСИЛ терориста преусмерио је медијску пажњу на грандиозни отпор Курда ИСИЛ терористима, затим на пружање помоц́и избеглицама, обезбеђивање граница и повратак Киркука усред озбиљне политичке кризе у земљи. Брзо повлачење ирачких снага дало је курдској пешмерги прилику да захвати још више спорних територија и створи вец́у тампон зону.

Курди широм политичког спектра су усхиц́ени и инсистирају да војска остане на новим позицијама. Други гледају на ову територијалну експанзију као не претечу курдске државности.

Интервенција Исламске државе у Сирији и околини Кобанеа по други пут је истакла херојски отпор Курда под налетом надмоћнијег непријатеља, и, штавише, довела до интервенције америчке коалиције против Исламске државе. У помоћ је стигао и контигент пешмерги из ирачког Курдистана.

Сада већ на два фронта, у две државе где су јака мањина, Курди постају важан политички акер, чији ће глас имати тежину по завршетку рата против исламиста (попут Србије у Првом светском рату).

Чини се да је Турска већ видела шта се спрема. Уз Иран, она је држава са највећим бројем Курда на својој територији – територији која треба да постане део независног Курдистана. Зато је и почела нападе против Исламске државе у Сирији нападима на положаје Курда, тачније Курдске радничке партије (ПКК), која је деценијама је у сукобу против турске државе од које захтева већу аутономију етничких Курда. Примирје, које је било на снази од 2013. године, окончано је овим бомбардовањем.

Са друге стране, утицај Ирана се протеже целим регионом ирачког Курдистана, а посебно је истакнут у Сулејманију и међу присталицама Патриотске уније Курдистана (ПУК) и Горанског покрета. И даље је тешко замислити сценарио у којем ће се Иран одрећи знатног дела своје територије, без обзира на савезништво две стране у борби против терориста. Још мање се то може очекивати од Турске.

Ипак, положај Курда на светској политичкој мапи никада није био бољи. Данас је много више држава у свету које би подржале њихове аспирације за независном државом. Ипак, треба истаћи да, иако припадају истој етничкој групи, постоје политичке несугласице између ирачких, турских, сиријских и иранских Курда.

Зато је данас реалније решење да може доћи до стварања независне курдске државе од територија ирачког Курдистана и територије сиријских Курда. Рат у Сирији траје готово шест година и тек са интервенцијом Русије се назире некакав крај. Такође, многе интересне стране у овом сукобу увелико напомињу да ће изглед Сирије на крају овог рата бити много другачији него пре.

Из америчких обавештајних кругова стижу сигнали да би Сирија после грађанског рата могла бити подељена на два или три дела, а да ће у Ираку Курди тешко пристати да се покоре централној влади у Багдаду. Тиме стварање какве такве курдске државе у будћности постаје све извесније. Ипак, најтежи посао биће убедити Турке, за које ће то бити јасан сигнал да су следећи.

Извор: srbijadanas.com

www.pravda.rs/2015/10/08/radjanje-nove-drzave-kraj-islamske-drzave-i-uspon-nezavisnog-kurdistana/

2 гласa