Вашингтон – Бивши амерички дипломата Кристофер Хил, који је учествовао у постизању Дејтонског споразума, у разговору за Глас Америке преноси своје успомене на преговоре али и поглед на стање у БиХ и Балкану 20 година касније.

У Дејтону у Охају почела је дводневна конференција којом ће се обележити 20. годишњица потписивања Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. НА конференцији учествују представници актуелне и раније администрације САД као и неколико некадашњих учесника у преговорима. Међу њима је амерички дипломата Кристофер Хил, данас декан на Денверском универзитету и саветник Олбрајт-Стоундбриџ групе. У разговору за наш програм, преноси успомене на преговоре али и поглед на стање у Босни и на Балкану 20 година касније.

Опрост мучитељима из ЦИА

„Не знам где би Босна била данас, да није било Дејтона, али знам да би било много више људских жртава. Искрено речено – све тешкоће које је БиХ имала у настојању да успостави јединствену државу биле би још веће без Дејтонског споразума.“

Када се присећате тог времена, шта је био најтежи моменат током преговора?

Било је много тешких тренутака. Нека територијална питања … јер са бошњачког становишта, било је градова који су брутално етнички очишћени али су, на мапи, ипак завршили у Републици Српској у настојању да се избегне велико померање становништва. Било је пуно проблема, али је најважније било да се свим учесницима објасни да је Дејтон споразум да се оконча рат, са неким провизорним политичким решењима, али да је на грађанима Федерације и Републике Српске задатак да изграде снажнију унију. Ако погледате америчку историју, постојао је уговор „Чланци конфедерације“ (Артицлес оф Цонфедератион) којег је после заменио Устав, Дејтон је био нешто налик томе али за сада, нико није отишао даље од њега.

Какву сте поуку ви као дипломата извукли из Босне и шта је цела међународна заједница научила што би могло да се примени данас?

Постоје многе кризе у свету данас али је вероватно највећа – ситуација у Сирији. Једна од поука је да су силе заинтересоване за судбину Босне – САД, Британија, Француска, Немачка – морале да се окупе и конципирају неки општи план, који смо после разрадили у Дејтону, где смо заправо применили план Контакт групе. Волео бих да се сличан процес одигра у Сирији. Иронија је што Русија није имала никакву водећу улогу у Дејтонском споразума а сада има једну од водећих улога у Сирији, нисам сигуран да ће то бити задовољавајуће решење али мораћемо да видимо.

Како видите Босну данас, 20 год касније?

У Босни је мир, то је важно, али није начињен довољан напредак у институцијама, нити у придружењу ЕУ. Велики део проблема је у томе што је ЕУ успорила процес проширења, али пред Босном је велики посао.

Где видите Босну када се буде обележавало 30 година од Дејтонског споразума?

Волео бих да верујем да ће људи увидети да морају да уложе већи напор у интеграцију. Знам да многи криве Дејтонски споразум за то што није било већег напретка али понекад су то исти људи који помињу Отоманско царство и Аустроугарску империју. Мислим да је време да људи погледају себе, уместо што очекују да странци мењају њихову земљу.

Како видите ситуацију на целом Балкану данас после Дејтонског споразума и споразума који су уследили? Нерешена питања још постоје у Босни, Косову, Македонији…

Мислим да је у великој мери цео регион Балкана трпео последице због чињенице да је за многе земље, након што је постигнут Дејтонски споразум, постојало осећање да Балкан сада треба сам да решава своје проблеме, и волео бих да видим да се већа пажња придаје тој ситуацији од стране САД али и ЕУ. Кад погледате Косово, њега и данас не признаје пет чланица ЕУ што није конструктивна ситуација. Зато мислим да мора да постоји разумевање да смо ево овде, 20 година после Дејтона, али постоји толико много незавршеног посла и треба да извучемо обновљену енергију из обележавања ове годишњице да бисмо завршиили недовршени посао.

извор:www.vaseljenska.com/intervju/kristofer-hil-zavrsiti-nedovrseni-posao-na-balkanu/

Прочитај без интернета:
4 гласa