Њујорк – Шест водећих светских банака (Барклиз, Ситигруп, Џеј Пи Морган, Ројал бенк оф Скотланд, УБС и Бенк оф Америка) платиће англосаксонским финансијским властима збирну казну од преко 5,6 милијарди због штимовања глобалног курса девиза у периоду између децембра 2007. и јануара 2013. године. Први пут од избијања глобалне финансијске кризе, прозване банке прихватиле су пред америчким правосуђем и кривичну одговорност за почињене малверзације на тржишту девиза, где је иначе 10 водећих банака лане остварило приход од 11,6 милијарди долара.

Скандал има размере „криминалне работе масовних размера”, оценио је Ендру Макејб, помоћник директора америчког Еф-Би-Аја.

Према наводима одвојених истрага америчких и британских финансијских истражитеља, главнину баснословних малверзација починили су трговци девизама Барклиз, Ситигруп, Џеј Пи Морган чејс и Ројал бенк оф Скотланд. Затворена група још неименованих трговаца девизама дотичних банака – познатија у финансијском свету под надимцима „картел” и „мафија” – годинама је, и то свакодневно у тачно одређене сате, намештала курсеве долара, евра, фунти… – сходно интересима својих фирми и пробраних клијената. „Данашња историјска одлука јесте најновији корак у нашем настојању да истражимо и гонимо финансијски криминал. Казне су примерене. Њихов циљ је да одврати актере од потере за профитом без обазирања на законе и јавну добробит”, оценила је Лорета Линч, амерички државни тужилац.

novac-vAalute

Просечни трговац девизама у деску водећих светских банака стар је између 25 и 40 година. Одабир људи којима се поверава приступ валутном тржишту на коме се обрће 5,7 билиона долара дневно у рукама је тимова специјализованих за процену кадрова престижних светских финансијских институција. Како се контроли таквих тимова отела група млађих мушкараца (непрецизираног броја учесника) која је – према наводима вишегодишње истраге – сваког радног дана око 13 и 16 часова засипала глобално девизно тржиште, или са њега склањала велике количине девиза, чиме им је дизала или снижавала вредност? Ово, као и питање како је таква пракса намештања курсева прошла незапажено у централама банака – за сада није предмет истраге која се наставља. Квартет Барклиз, Ситигруп, Џеј Пи Морган и РБС признао је, истина, америчком правосуђу  одговорност – али ограничену – за „заверу” ради манипулације на тржишту девиза.

„Лекција коју смо научили јесте да понашање мале групе запослених или само једног међу њима може имати значајне последице за целу фирму”, оценио је Џејмс Дајмон, извршни директор Џеј Пи Моргана након изрицања казне, уз обећање да ће банка појачати контролу девизног пословања.

Да ли је дакле „картел” девизних трговаца годинама пословао на своју руку, жонглирајући курсевима у периоду 2007–2013. када су дотичне финансијске институције плаћале баснословне казне због њихових других махинација, рецимо оних на тржишту кључних каматних стопа?!

Само у последње две године највеће светске банке платиле су преко 60 милијарди долара казни због разних других махинација. Од избијања глобалне финансијске кризе 2008. бројне чувене банке су због недозвољених потеза на берзама исплатиле преко 160 милијарди долара. Одакле смелост трговцима девиза истих тих банака – да док централе плаћају казне за откривене манипулације, упоредо „брљају” на једном од најуноснијих финансијских тржишта?

Сумњу у шири распон одговорности изражавају многи.

„Питања је како ниједан извршни директор дотичних банака нити високи службеник још није поднео оставку, будући да размере казне и до сада спроведене истраге указују да је штимовање девизног курса део културе пословања дотичних финансијских институција”, упозорава Марк Тејлор, декан пословне школе Ворвик и члан академског саветодавног борда Банк оф Ингланд, у изјави за „Волстрит џорнал“.

Лорета Линч, амерички државни тужилац, у међувремену није објавила против којих ће намештеника прозваних банака бити настављена кривична истрага. Линчова сматра да је реч о „системској мањкавости” на валутној берзи – иначе једном од најпроточнијих али и најмање регулисаних сегмената светског финансијског тржишта, чији се лавовски део обавља на Волстриту и у лондонском Ситију.

Иначе, борба америчких власти против те „системске мањкавости” траје од избијања кризе, када је „Конгрес отворио дебату о регулисању валутног промета на Волстриту, али је америчко министарство финансија изузело део тог бизниса од одређених нових правила”, наводи „Њујорк тајмс”.

Након збирне казне од 5,7 милијарди долара, наведене банке добиле су од Комисије за вредносне папире САД  одређене уступке да би могле да наставе уобичајени бизнис, открива амерички дневник.

Да ли ће „картел“ трговаца девизама понети сав терет одговорности за оно што Лорета Линч назива „неподношљиво застрашујућом завером“?

Тања Вујић
*http://wp.me/p1Fuk8-HLl
ПОЛИТИКА, за ФБР приредила Биљана Диковић
1 глас