Уколико се не опорави, Агрокор би са собом могао да повуче и поједина српска предузећа.

Пословна неприлика која је повезала земље региона могла би да се заврши и продајом одређених фирми, а поставља се питање судбине Агрокорових фирми у Србији, односно више од 11.000 запослених.

Заправо, дилема је само да ли би се српске фирме продавале са дуговима, или би купци причекали евентуално реструктурисање и отпис.

Агрокорово присуство у Србији није мало. У фирмама, међу којима су и неки од највећих трговинских ланаца – Рода, Идеа и Меркатор, затим Дијамант, Фриком, Кикиндски млин, МГ Мивела, ради око 11.000 људи.

Већина њих, према билансима, не стоји лоше, подсећа економски аналитичар Милан Ковачевић. На пример 2015. Фриком је завршио са 11,8 милиона евра профита, а трговине са три милиона.

– Фриком има фину позицију са својим производима на тржишту. Дијамант је добра марка под условом да је добра управа и једно и друго предузеће у области индустрије треба да буде успешно. Трећи део је трговина која је прилично парче у Београду, па и у неким другим деловима Србије – каже Ковачевић.

Уредница магазина „Нова економија“ Биљана Степановић додаје и да билансима треба приступити опрезно и да је тешко са стране знати каква је стварна ситуација у фирмама.

– Ако су, на пример, Фриком и Дијамант велики део своје производње пласирали унутар Агрокора, онда и њихова потраживања која исказују се такође односе на предузећа унутар Агрокора, и опет је питање како ће то да наплате – наводи Степановић.

У Хрватској је питање Агрокора представљено као судбинско и за читаву привреду.

Закон за Тодорића?о

facebookreporter.org/2017/04/08/kriza-agrokor-opasno-preti-srbiji/

1 глас