Због бољег посла више од половине грађана Србије отишло би у иностранство. Првенствено економисти и инжењери, а најпожељније дестинације су Немачка и друге западноевропске земље, говори истраживање Мреже најпосећенијих сајтова за запошљавање Нетворк.

Ова анкета о мобилности радне снаге обухватила је 200.000 људи из 189 светских земаља, показала је да је то и глобални тренд и да би већина да мигрира на дужи период, а посао углавном траже путем специјализованих сајтова за запошљавање.

– Због посла у иностранство већ се преселило седам одсто становништва Србије. Међу испитаницима је неодлучно 10 одсто анкетираних, док се тек сваки пети не би одлучио на тај корак – објашњавају за „Вести“ у компанији Послови инфостуд која је члан Нетворка.

Где би грађани Србије волели да раде:
Немачка 64%
Швајцарска 57%
 Аустрија 55%
Норвешка 47%
Шведска 46%
САД и Канада 44%
Холандија 42%
Италија 39%
Француска 38%

Србија ниже поразне податке, од оног да годишње из ње оде читав град величине Параћина, и да осим одлива високообразованих, велики број сиромашних покушава да се домогне западне Европе идући на карту тражења азила. Протеклих дана прострујала је још једна шокантна информација да лекари у великом броју желе да напусте домовину због чега је од Лекарске коморе Србије готово 2.000 њих затражило сертификате потребне за одлазак у иностранство. Број „белих мантила“ који би да мигрира је за два и по пута порастао у односу на 2013, а како школовање једног од њих кошта 100.000 евра, само на лекарима Србија губи невероватних сто милиона евра, уз опасност да ће морати да увози лекаре. Међу испитаницима, трећина има факултетску диплому, више од четвртине имају мастер и два процента чине доктори наука, па је Србија у светском врху по одливу мозгова.

Та поразна чињеница нагнала је почетком 2015. године 22-годишњег Београђанина, студента Дражена Хорватића, да перформансом у центру града укаже суграђанима и надлежнима да млада српска памет у колонама напушта земљу. Усред хладног јануара он је седам дана држао над шахтом флашу пуну воде одливајући по мало, да би са последњим капима и сам отишао на рад и усавршавање у Данску.

– Ова флаша је некада била пуна воде, баш као и Србија интелигентних младих људи. Ово је последњи тренутак, воде нема више и данас идем и ја – рекао је уочи одласка младић који воли своју земљу и желео би да се врати, па му каже, остаје нада да ће Србија обезбедити младима услове за живот и рад.

Много је студената пре Дражена отишло привремено и заувек остало широм света. За државу је забрињавајућ још један податак да из године у годину расте број средњошколаца који упис на студије виде као одскочну даску за одлазак на запад. Традиционално истраживање које при крају сваке школске године објављује пријемни.инфостуд.цом рађено на 2.000 испитаника широм Србије показало је прошле године да више од трећине младих упис на студије види као могућност за бег у иностранство.

У Инфостуду указују на истраживање Нетворка према којем скоро 40 одсто оних који би емигрирали није у браку, 30 процената је у заједници са децом најмлађег узраста, а да не иду само најшколованији, говори податак да је 29 одсто оних са секундарним квалификацијама који би трбухом за крухом.

– Према понуди и потражњи коју објављује Послови инфостуд, у иностранству се најлакше запошљавају ИТ стручњаци, посао лакше налазе и инжењери електротехнике и машинства, месари, аутомеханичари и комерцијалисти, а најтеже администратор клијената, фактуриста, аналитичар продаје и људи који раде обезбеђење објеката.

– У понуди послова у региону и шире највише се нуде послови у области трговине, ИТ, рачуноводства и административних послова – објашњава Татјана Видаковић, ПР Послови инфостуд.

– Занимљиво је да су испитаницима широм света за добро радно окружење од висине зараде битнији добри међуљудски односи и свест послодавца о њиховом труду.

У иностранство желе да оду:
економисти 21%
електро и машински инжењери 14%
компјутерски стручњаци 11%
дипломци друштвених наука 7%

У невладиним организацијама које се баве миграцијама становништва указују да осим школованих одлази и армија сиромашних људи из Србије. Међу њима је највише Рома и Албанаца са југа Србије, а миграције бележи и подручје Санџака. Њихов циљ је да пробају да презиме уз апанажу коју добију као лажни азиланти.

Ситуација није боља ни у региону. Између 1991. и 2003. године удео становника Црне Горе који живе у иностранству се повећао са четири на осам процената. Више од 90.000 Мађара и Срба из Војводине узело је и мађарско држављанство што им је отворило врата ЕУ. Земље Уније су у 2011. одобриле 783.100 држављанстава, а грађани бивше Југославије предњаче у захтевима. У периоду од 1991. до 2013. године из БиХ је одселило око милион грађана. Од тога је у туђини остало пола милиона Босанаца. Данас чак 65 посто младих у БиХ жели по сваку цену на Запад. Грађевински радници, компјутерски стручњаци и инжењери из БиХ све чешће одлазе на привремени рад у Катар. У Републици Српској Немачка је дестинација број један, а на курсеве немачког иду чак и 60-годишњаци. Пола Марибора сваког дана иде на посао у Грац. По подацима Светске банке, миграцијска стопа високообразованих Хрвата је чак 29,4 одсто и највећа је у Европи.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/492451/Kuda-ide-radna-snaga-Srbije-1-Trbuhom-za-evrima

1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ