МАТИЈЕ СЛАМА: БОРБА ИЗМЕЂУ ЗАПАДА И РУСИЈЕ ИМА И ВАЖНУ ИДЕОЛОШКУ ПОЗАДИНУ

Концерт у Палмири

  • Аналитичар Матије СЛАМА, аутор управо издате књиге „Рат светова“ (La guerre des mondes): Путин има аутентичан систем виђења света. Он себе позиционира као заштитника националних специфичности и традиционалних вредности од либералног Запада, који заборавља своје духовне основе. Он нарочито оштро критикује – и у томе је главна снага његових речи – западни универзализам, који укључује намера једног дела света да уподоби себи остатак човечанства
  • Слама упозорава: „Ми у Француској чинимо богохуљење једним од основних права, једним од стубова чувене слободе изражавања мишљења, која је сама стуб сакрално-светих личних слобода. Потребно је оскрнавити, лишити светости апсолутно све. Бог је постао застарели концепт. Ми уздижемо и сврставамо скрнављење светиња у категорију основних права, чак и не размишљајући о томе шта би добро могло да нам донесе то право“
  • „Путинов таленат се исказао у томе што је успео да у одговарајућем моменту удружи своје идеје и идеје оног дела европске јавности који је све непријатељскије настројен према глобализацији и мултикултурализму и све више цени своје корене и „природне заштитне ограде“, то јест државне границе. Од Виктора Орбана у Мађарској до Марин Ле Пен у Француској и Најџела Фараџа у Великој Британији – сви они, наравно, имају симпатије према Путину. Очигледно је да је „путинизам“ у извесној мери у духу времена; он је у складу са све одлучнијим отпором народа према глобализацији“
  • Путинов успех се умногоме може објаснити тиме што су политичари налик њему у Европи „изумрла врста“, наглашава Салма и пореди руског лидера са Шарлом де Голом: „По чему би у том смислу могли бити занимљиви Франсоа Оланд, Ангела Меркел, Матео Ренци? Ни по чему“

        НАПЕТОСТ у односима између Русије и Запада више се не може објаснити простим сукобом интереса, та борба има важну идеолошку позадину, изјавио је аналитичар Матије Слама у интервјуу француском Le Figaro.

        „Политички сукоб Европе и Сједињених Држава, с једне стране, и Путинове Русије, с друге, има важну идеолошку позадину, која садржи два потпуно различита погледа на свет“ – изјавио је Слама, који је недавно издао књигу „Рат светова“ (La guerre des mondes), где анализира стварне узроке супарништва Русије и Запада.

        Идеолошка позадина се јасно назире у говорима руског председника, сматра Слама. Тако Владимир Путин, критикујући Запад, често помиње уништавање традиционалних вредности, нестанак националне традиције и брисање разлика између различитих етноса и култура. При томе, он промовише духовне вредности, традиционалне породичне и религијске вредности, по чему подсећа на „великог руског конзервативног“ филозофа Николаја Берђајева.

        Као и Берђајев, Путин осуђује западне земље због тога што су „фактички пошле путем одрицања од својих корена – цитира Слама руског председника – што укључује и хришћанске вредности, које чине темељ западне цивилизације“.

        Оперишући са оштрим изразима – на пример, „примитивизам“ – Владимир Путин отворено критикује законе који дозвољавају истополне бракове. Он такође неретко критикује западне земље због њихове тежње да „да прошире своје модел либералног поретка на цео свет, занемарујући при томе националне специфичности“ истиче аутор.

        „Путин има аутентичан систем виђења света. Он себе позиционира као заштитника националних специфичности и традиционалних вредности од либералног Запада, који заборавља своје духовне основе. Он нарочито оштро критикује – и у томе је главна снага његових речи – западни универзализам, који укључује намера једног дела света да уподоби себи остатак човечанства.

        Он на тај начин осуђује мешање Запада у ствари других држава, било то у Украјини или на Блиском Истоку.

        По мишљењу председника Русије, сматра француски аналитичар, Запад је убеђен да ће у будућности цело човечанство неизбежно прећи на његов модел – либералну демократију. Али, у свету постоје државе које држе до својих културних вредности и уопште не желе да се „вестернизују“. То мишљење подсећа публицисту Сламу на идеју Клода Леви-Строса: „Човек испољава своју природу не у неком апстрактном човечанству, већ унутар традиционалних култура“.

        У основи „неразумевања“ између Запада и Русије, сматра Матије Слама, такође се налази питање религије. „У својим говорима Путин тесно везује судбину руског народа за судбину Руске православне цркве. Верско питање је једно од главних оруђа његове идеолошке борбе, да не говоримо о томе да му то питање омогућава да ојача своју власт у земљи, где је црква од давнина формирала колективни морал“.

Владимир Путин и Алексеј II

       „Ми у Француској чинимо богохуљење једним од основних права, једним од стубова чувене слободе изражавања мишљења, која је сама стуб сакрално-светих личних слобода. Потребно је оскрнавити, лишити светости апсолутно све. Бог је постао застарели концепт. Ми уздижемо и сврставамо скрнављење светиња у категорију основних права, чак и не размишљајући о томе шта би добро могло да нам донесе то право“ – истиче он.

        Још један важан аспект Путинове доктрине је заштита националног суверенитета, истиче аналитичар. Руски председник често критикује земље ЕУ што оне готово систематски следе САД, као што су показали и догађаји у Украјини, између осталог. Путин такође критикује САД и ЕУ за мешање у унутрашње ствари земаља Блиског Истока, што је, по мишљењу руског председника, само погоршало сукобе у региону и посејало хаос.

        За Путина је идеја „америчке изузетности“ само изговор којем Вашингтон прибегава у покушајима да прошири своју хегемонију на цео свет, док мисију Русије и њену изузетност Путин види у заштити суверенитета и националних специфичности других земаља, истиче Матије Слама.

        У Путином говорима, сматра Слама, има много тога Солжењициновог, „којег Запад већински није успео да схвати до краја“. Западни читаоци нису схватили Солжењицина, јер Запад говори на језику личних слобода, а он – на језику традиције и свете тајне заједништва, истиче Матије Слама.

        По аналитичаревом мишљењу, та полемика је данас поново оживела у говорима Владимира Путина и западних лидера.

        Било би погрешно сматрати да је огромна Путинова популарност у Русији плод искључиво „осећања повређеног поноса које је завладало у тој земљи после распада Совјетског Савеза“ и „неуспешног искуства с „либералном“ владавином“ Бориса Јељцина. Подршка коју ужива руски председник умногоме се може објаснити и значајем који Руси придају традиционалним вредностима. Путинова политика „у потпуности одговара расположењу већег дела руске јавности“.

        У свету, а нарочито у Европи, Владимир Путин је у одређеном смислу постао „глас конзервативаца“, истакао је аналитичар. Популарност коју руски председник ужива код европских конзервативаца сведочи и о Путиновом умећу да осети дух времена.

        „Његов таленат се исказао у томе што је успео да у одговарајућем моменту удружи своје идеје и идеје оног дела европске јавности који је све непријатељскије настројен према глобализацији и мултикултурализму и све више цени своје корене и „природне заштитне ограде“, то јест државне границе. Од Виктора Орбана у Мађарској до Марин Ле Пен у Француској и Најџела Фараџа у Великој Британији – сви они, наравно, имају симпатије према Путину. Очигледно је да је „путинизам“ у извесној мери у духу времена; он је у складу са све одлучнијим отпором народа према глобализацији“ – сматра аналитичар.

        Успех Владимира Путина се умногоме може објаснити тиме што су политичари налик њему у Европи „изумрла врста“, наглашава Слама. Слабост западних демократија састоји се у томе што оне рађају технократе, високо стручне, али неспособне да појме „симболични, готово метафизички“ аспект државне власти.

        Аналитичар пореди Путинов лик са Шарлом де Голом. „По чему би у том смислу могли бити занимљиви Франсоа Оланд, Ангела Меркел, Матео Ренци?“ – пита се аналитичар и сам одговара: „Ни по чему“.

        Не тако давно Русија је организовала концерт у сиријској Палмири. Он је имао веома симболичан значај. У древном амфитеатру чуле су се композиције Прокофјева и Баха.

        Неколико недеља касније Француска је такође обележила војну победу концертом. У сећање на Верденску битку француске власти организовале су… реп концерт. „С једне стране могле су се чути најплеменитија и најузвишенија дела која је створило човечанство, а с друге – најпросечнија“.

        Путина снага се састоји и у његовом схватању да је политика такође питање симболизма, достојанствености и узвишености. Ми Европљани смо то давно заборавили. Још је (Луј-Фердинанд) Селин прорекао: „Ми жудимо да живимо без легенде, без тајне, без достојанствености“ – рекао је аналитичар.

        Путиново деловање је више пута истицано ван граница Русије. Тако је руски председник почетком новембра трећи пут узастопно проглашен личношћу године часописа Forbes.

        У јануару је француски Boulevard Voltaire написао да је Владимир Путин постао симбол повратка своје земље на међународну сцену и да се имиџ који је створио разликује од већине других политичара.

извор: fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/le-figaro-putin-je-postao-glas-evropskih-konzervativaca-i-novi-de-gol

Прочитај без интернета:
0 гласовa