Пише: Татјана Лазаревић

„Изражавам моју захвалност“ , „Хајде да се овде уз част сетимо, отаџбинара као један велики успех у правичном одређивању“, „као једно уврштавање албанског народа у европску породицу“, „Албанска школа, има посебан значај за косовски народ, јер је њоме очувао и идентитет“, „Овај манастир има име вашег града, један објекат наслеђа и култ православне вере, током историје је преживео и очувао се од стране грађана ове зоне – углавном од стране албанских племена“, „Косово као и свака друга жемља има својих транзиционих потешкоћа, које наносе бол, нестрпљивост, неслагање“… Читам поруке из јучерашњег говора косовске председнице Атифете Јахјаге са церемоније обележавања стогодишњице албанске школе у Дечанима, преведене на српски и објављене на сајту кабинета ове председнице.

У истом говору прочитала сам и следеће поруке:

„Овом врстом организације, почаствовали сте све оне који су неуморно радили за слободу, за школовање и за напредак“, „Образовање и опште културно уздизање увек су предуслов и темељ стварања народа и државе“, „Косово је држава која је изграђена на грађанском принципу, са слободом за сваког њеног држављанина, са једнаким правима и обавезама за свакога“, „Косово је једна држава која се гради на основу владавине закона и реда, где је свако једнак пред правдом, где је борба против корупције и организованог криминала приоритет и где је успостављање правде темељ изградње поверења међу грађанима“, „Косово је земља традиције, разумевања и поверења, мултикултурална земља толеранције и гајења народне и верске хармоније“, „Ова традиција, верујем да треба да се гаји и у будућности, јер овако чувамо богатства и наслеђа Косова, јер овако гајимо осећај слободе и једнакости“, „Ми треба да поштујемо дух Устава и закона Републике Косова и уједно и наше обавезе које смо преузели Ахтисаријевим пакетом“, „Ми смо близу ЕУ онолико колико завршавамо наш посао. Дакле, треба да покажемо нашу зрелост и визију за будућност која се гради заједно за једно друштво слободних људи са јасним и једнаким могућностима за развитак и напредак. За државу права, са једним унапређеним и модерним системом образовања.“

Масакр или лингвоцид?

Иако косовска председница јасно наводи да је образовање и културно уздизање предуслов стварања народа и државе, да је Косово изграђено на принципу једнаких права, слободе и обавезе за сваког грађанина, владавине закона, принципа поверења, разумевања и традиције, да се ради о мултикултуралној земљи толеранције и гајењу народне хармоније, да чува богатство и наслеђе Косова и коначно да поштује свој Устав, госпођа Јахјага је у истом говору демантовала истинитост сопствених порука о елементарним вредностима једне демократије, напослетку – и људске цивилизације, објављујући свој говор на масакрираном српском језику.

За оне којима ће реч „масакр“ зазвучати рогобатно као и мени превод говора Председнице, могла бих да одговорим дилемом, да ли би још примеренији термин заправо могао бити „лингвоцид“?

Пример овог говора није изолован случај ‘убијања већег броја речи неселективно и окрутно'; напротив, овакво масакрирање српског језика на Косову и Метохији траје пуних петнаест година – ни мање ни више него у колевци српске духовности и културе, како би са уверењем додао још понеки учитељ у Србији.

Лингвоцид над српским језиком би могао да има све карактеристике геноцида. Шта је, ако не намерно потпуно, или делимично уништавање српског језика то да пример епидемије овакве језичке дисторзије налазите скоро у свим косовским институцијама на локалном и централном нивоу заступљености и наравно утицаја – од општинских администрација, осталих јавних служби, преко министарстава (светао пример је министарство спољних послова), до кабинета владе и председника, укључујући приватни и цивилни сектор, као и у многим међународним организацијама – свакодневно, од 1999. године, да се скоро може говорити и о редовном стању у овој језичкој болести – ендемији? Шта је ако није ‘физичко истребљење’ српског језика то да је свих 16 година скоро немогуће задржати двојезичну таблу имена улице или града на Косову, а да није ишчупана, оборена, или назив на српском прецртан, изгребан, офарбан, преправљен? Шта је ако није физичко истребљење српског језика у новом језичком инжињерингу и то да се вековима стари српски топоними на Косову и Метохији уклањају са пута, странице са њима тргају из књига, пале на ломачи, избацују из библиотека и архива?

Језички инжињеринг

Кабинети косовских званичника, институције и остале јавне и пословне службе, после више година де факто бојкота српског језика, под притиском међународних партнера да достигну стандарде за стицање независности, који су им и дефинисали међународни партнери, прихватили су обавезу да поштују српски језик као други службени језик на Косову.

Феномен игнорисања српског језика у косовском друштву, од 2008. године уступио је место феномену „да га има“, односно, „нек се нађе“ – захваљујући стандардима, Ахтисарију, Уставу и Гоогле транслатор-у; без јачања воље, истинског духа суживота, међунационалне толеранције и поштовања, без улагања у професионално преводилачко особље.

Послужиће као доказ скоро било који документ са сајта косовских министарстава или владе, укључујући и неки уопштенији – као што је на пример један од последњих објављених докумената из 2015., на сајту друге по важности институције – Владе, односно Премијера. У документу „Законодавни програм 2015.“, насумичним прегледом назива закона и амандмана наилазим на језички масакр, додуше, уз понеког преживелог јадничка: „Нацртзакона о Агенцији Инжињеринга и Менаџирања Владене Имовине“ (The Draft Law for the Agency of Engineering and State Assets Management), „Нацрт Закона о параплегичара и тетраплегичара“, Нацрт Закона о Измени и Докуни Закона бр 04 / З – 083 о Регистрацији и Евиденцији Незапослених и Посаотражилаца“, „Нацрт закона о изменама и допунама Закона Бр. 03/Л-104 о Заштити од Нејонизирајучег, Јонизирајучег Зрачања и Нуклеарној Безбедности“, „Нацрт Закон Бр. 04/Л-42 о јавним набавкама на Републици Косово“, „Нацрт закона о измени и допуни закона Бр. 05/Л-001 за буџет Република Косова за годину 2015″, „Нацрт Закона о спрјечавању и борби против насиља у спорту“. Енглеска капитализација именица, кроатизација и албанизација српског, уз пандемску англизацију, грешке у употреби падежа, словне грешке, итд.

Ово је ипак само део проблема. Многе косовске институције касне да важне информације пошаљу или саопште на српском. На сајту косовског министарства правде видим да је последња вест на српском објављена још 30. јуна, док је на албанском то било јуче. На сајту Полиције Косова, последња вест на српском језику објављена је пре шест дана, на албанском, такође јуче, када ми је и мејлом стигао сет информација, иако сам им небројено пута објаснила зашто тражим да ми шаљу вести на српском.

Погледајте сајт косовског омбудсмана – „народног адвоката“ који штити наша права – „такоџе“, „меџународни“ „на сонову“, „правне акти“, „прелазка“, „дефинисао Институцију Омбудсмана ка посебну уставну категорику“, „ступањем на снази“…

Када је у питању баш овај говор косовске председнице са почетка нашег текста, он се, морам признати, сврстава у боље покушаје превода; да будем потпуно искрена, примећујем побољшање у односу на прошлу годину, да не помињем неке раније; да будем и до краја објективна, као новинару који трага за информацијом, пише на српском, а албански познаје далеко слабије него што се српски користи у Јахјагином кабинету, корисно је то што се текстови на српском у овом кабинету објављују скоро истовремено када и на албанском. Свакако је у том смислу боље од игнорисања на какво наилазим када је у питању поменута Косовска полиција.

Ипак, у 892 речи од колико се састоји овај говор о значају албанског језика и културе, као и о основним вредностима уређеног демократског друштва, он, када је у питању други службени језик на Косову, садржи 20 грешака у употреби падежа, девет погрешно употребљених речи, један плеоназам, једну непостојећу реч, један случај употребе погрешног рода, три грешке у употреби предлога, један погрешно употребљен присвојни придев, две словне грешке, 21 грешку у примени знакова интерпункције и четири непримерена случаја употребе трпног стања; уз општу језичку рогобатност и честу синтаксичку неспретност. Како нисам стручњак за српски језик, унапред се ограђујем да се ради о прецизној статистици; тачније је рећи – ово је најмањи број грешака које се могу наћи. Сигурна сам да би их један Иван Клајн пронашао барем троструко више.

Уставна једнакост

Друштво новинара Косова и Метохије заједно са Удружењем новинара Србије више пута су упозорили кабинет косовске председнице да крши гарантована права српском народу на Косову на званичну употребу матерњег језика, а од српских представника у косовским институцијама и Канцеларије повереника за језике затражили су да хитно реагују и то спрече. У прошлогодишњој акцији „Бели и Црни божур“ коју је покренуло ДНКиМ, кабинет Атифете Јахјаге заузео је друго место на листи институција које непрофесионално сарађују са медијима. Овде могу да додам једино да није поштено не поделити црне цветове и осталим институцијама.

Заиста, према косовском уставу, српски језик је други службени језик на Косову и Метохији. Косовски закон о употреби језика на Косову обавезује све јавне институције и пружаоце услуга да осигурају равноправну употребу оба службена језика, албанског и српског, као и језика који су у службеној употреби у општинама. Тачно је и то да у Кабинету косовског премијера од априла 2012. године постоји и Канцеларија повереника за језике, укључујући и повереника за српски језик.

У јучерашњем говору на обележавању стогодишњице албанске школе у Дечанима – са почетка наше приче, Јахјага је нагласила да албанска школа има „посебан значај за косовски народ“, јер је она очувала „идентитет“  Албанаца  – језик, „осећање слободе“ и осећање да Албанци буду „једнаки са свим осталим народима“.

Даље деформисање српског језика и његов инвалидитет који је свеприсутан у косовским институцијама указује на то да српски језик „нема значај за косовски народ“, да је угрожен идентитет српског народа, његово „осећање слободе“ и осећање да Срби буду „једнаки са свим осталим народима“. Што се мојих и порука председнице Јахјаге тиче – „нек’ их има“ и „нека се нађу“. Можда послуже и за нешто добро, баш као и нова реч. „Отаџбинар“ ми се искрено допада.

Ауторка је уредница портала „КоССев“

www.nspm.rs/hronika/tatjana-lazarevic-iz-kolevke-srpske-duhovnosti-i-kulture-srpski-jezik-otadzbinar.html

Прочитај без интернета:
1 глас